Lisicarka (cantharellus cibarius)

LOBUK
Nepravilnog oblika, izbočenih režnjeva, sa središnjim ulegnućem kod odraslih primeraka.Prečnik 1-5cm. Klobuk je tamno-sive boje, bez oštre granice levkasto prelazi u stručak. Rub je klobuka zupčast, nakovrčan i podvrnut. Klobuk je žut kao žumance jajeta, potpuno go, sa uvijenim ivicama, a u kasnijoj fazi razvoja dobija oblik levka, vijugavog i krpastog oboda. Dosta je čvrst i širok 3-7 cm. Ponekad iz jedne drške izbija po nekoliko klobučića.
LISTIĆI
Lisičarka nema klasične listiće vec takozvane prutiće, nabore koji silaze niz drščicu. Listići su srasli sa drškom, nerazvijeni (ili gotovo nepostojeći), medjusobno povezani poprečnim žilicama, manje ili više izraženi.Listići su žuti kao žumance jajeta, slični prutovima.
STRUČAK
Blede je boje, pri dnu sužen a mesnat. 3-6x0,4-0,8cm, tanak, šupalj, s malo mesa, vlakna, siv.
SPORE
U masi su žućkaste, glatke, pod mikroskopom skoro bezbojne.
MESO
Svuda beličasto, uglavnom nepromenljivo. vrlo je tanko, neodređenog mirisa, a prijatnog ukusa.
VREME RASTA
Raste od ranog leta do jeseni.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Rasprostranjena je po svim šumama počev od juna pa duboko pred zimu. Ako se nađe jedna gljiva, odmah treba tražiti i druge, jer one rastu u grupi. U Beogradskom ataru vrlo je česta u okolini Barajeva i Slatine. Može se još naći u belogoričnoj šumi. U prirodi se lako prepoznaje, jer nema srodnih otrovnih vrsta.
JESTIVOST
Lisičarka je pogodna za sve vrste jela i za obradu. Može i da se suši. Može da se nosi najlonskoj kesi, jer nije podložna kvarenju. Zanimljivo je da ovu vrstu retko napadaju crvi. Lisičarka je, pored vrganja, naša najpoznatija i najomiljenjija gljiva. Zbog čvrstog mesa, zahteva duđe kuvanje. Lako se čisti i ne ostavlja mnogo otpadaka. U lisičarki je od svih gljiva nađeno provitamina A(karotena), od koga potiče i narandasta boja gljive.
MIRIS
Voćni, sličan mirisu kajsije.
SLIČNE VRSTE
Može da se zameni sa zavodnicom, ali ona raste na panjevima i korenju drveća, takođe i sa lažnom lisičarkom (hygrophoropsis aurantiaca), koja, međutim, ima pravilan šešir i listiće. Ovoj jestivoj gljivi slična je lažna lisičica (Cantherellus aurantiacus Wulf.) za koju veruju da je otrovna prema nekim autorima, nije. Ova gljiva se razlikuje od prethodne što ima narandast klobučić a listići su joj crveni.
SINONIMI: Ova gljiva u našem jeziku ima puno sinonima. Zovu je još žutica, žutulja ( žuka - selo Paune kod Valjeva ), lisica, lisičica (lisičac - Jastrebac, vruštavac - okolina Uba, žujkica - Tara, kajsijevača - Fruška Gora).