Jesenja ruza - hrizantema

Hrizantema spada u značajne vrste rezanog cveća, koje se može neprekidno gajiti u otvorenom i zatvorenom prostoru. Chrysanthemum sinense je biljka poreklom iz Kine i Japana, predstavlja genetsku osnovu za varijetete sa krupnim cvetovima hrizanteme. Chrysantemum indicum je takode mnogo cenjena i gajena vrsta. Obe vrste zajednickim imenom nazivamo jesenje ruže.

Ima ih u velikom broju varijeteta i sorti. Boja cveta je: bela, žuta, ružičasta, crvena, svetloljubičasta, a može biti i dvobojna. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika

Neke nisu otporne na hladnoću, pa se mogu naći samo u staklenicima, ali postoji i veliki broj višegodišnjih varijeteta koji se mogu gajiti na otvorenom polju. Hrizantema je naročito pogodna za jesenju proizvodnju, mada se cvet može dobiti tokom cele godine. Gaji se pre svega za rezani cvet za aranžiranje buketa, venaca, cvetne korpice. Sve više se gaji kao saksijska biljka za dekoraciju prostorija, a naročito mnogo za groblja.

Baštenske hrizanteme zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju oko 40 cm. Lepe su pojedinačno i u grupi, a efektne su i u kombinaciji sa drugim biljkama, naročito onim zimzelenim, što vrtu daje efektan zimski izgled.

Hrizanteme će takođe doprineti i izgledu grupacije listopadnih biljaka, koje zimi izgledaju prilično beživotno. Vrlo lepo izgledaju i bordure od ove biljke, a pojedinačni žbunovi mogu se formirati i u vidu malog drveta, zakidanjem terminalnog pupoljka glavne i odsecanjem donjih grana do željene visine krošnje. Ovakva biljka će naročito lepo izgledati u žardinjeri.

U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.


Na osnovu osobina cvasti hrizanteme se dele na ove tipove:
1. sa prostim cvetom,
2. sa duplim cvetom sunovraćenih jezičastih cvetića,
3. sa duplim cvetom jezičastih cvetića povijenih naviše,
4. sa tršavim, isprepletenim cvetićima,
5. sa trubastim cvetićima,
6. sa cvetom sličnim anemoni,
7. hrizanteme pompon sa duplim loptastim cvetom.

SAKSIJSKA MULTIFLORA HRIZANTEMA

tr>

Osnovna odlika im je okrugla, loptasta forma prečnika 45-50 cm sa mnoštvom cvetova koji mogu biti u nekoliko oblika.

PROSTOR


Multiflora hrizanteme su predviđene za proizvodnju na otvorenom prostoru koji treba biti ravan i dobro dreniran, prekriven crnom folijom radi sprečavanja pojave korova, ali koja ima drenažu za odvod viška vode što se javlja prilikom zalivanja. Proizvodnja hrizantema za rezani cvet zahteva zemljište bogato humusom koja je duboko poorana i rastresita. Prostor treba biti pripremljen za navodnjavanje "kap po kap" koje ima mnogostruke prednosti u odnosu na klasično zalivenje preko biljke.


PLANIRANJE
Naspram klasične sadnje od kraja aprila do kraja maja u poslednje vreme su prisutne i nove tehnike proizvodnje zahvaljujući novim varijetetima bržeg i kompaktnijeg rasta koje omogućavaju značajnu uštedu u radu, zalivanju, prihrani i hemijskih sredstava za tretiranje. Bilo koji od dole navedenih programa obezbeduje odličnu formu biljaka i vreme cvetanja. Primer planiranja uz upotrebu novih tehnika proizvodnje: - Jedna reznica po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 1 - 15 juna, uz jedno pinciranje odprilike nakon 10 - 14 dana nakon sadnje. - Dve reznice po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 28 juna- 10 jula, uz jedno pinciranje odprilike nakon 10 - 14 dana. Reznice saditi blizu jedna druge (odprilike dva prsta razmaka). - Jedna reznica po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 5- 2 juna. NE PINCIRATI.

KLJUČ USPEHA U PROIZVODNJI MULTIFLORA HRIZANTEMA
1. Zasaditi biljke ODMAH po prijemu.
2. Koristiti porozne supstrate za odvod viška vode.
3. Održavati supstrat vlažnim.
4. Obezbediti biljkama dovoljno prihrane
5. Obezbediti adekvatan razmak izmedu saksija.
6. Uvek koristiti najbolje biljke koje se mogu naći na tržištu
Uvek je najbolje da se biljke zasade odmah po prijemu. Ukoliko to nije moguće mogu biti čuvane nekoliko dana u frižideru na temperaturi 5 - 7 stepeni. Pre odlaganja u frižider proveriti ima li oštećenja na biljkama. Čuvanje biljaka do sadnje u senci ili sl. nije adekvatno čuvanju u frižideru

SADNJA
Uvek saditi biljke u vlažan supstrat. Sadnja u suvu podlogu je siguran put za smanjenje inicijalnog rasta i budućeg potencijala biljke. Pri sadnji biljaka veoma je važno saditi ih toliko duboko taman da se samo prekrije koren. Preduboka sadnja može omesti rast i uzrokovati razvoj više bolesti. U nekim slučajevima preduboka sadnja može rezultirati izumiranjem biljke. Temeljno zaliti biljke odmah nakon sadnje. Nedovoljno zalivanje će omesti biljku u razvoju, buduće grananje i ukupan rast. Preporučljivo je orošavanje biljaka često prvih nekoliko dana nakon sadnje tj. dok se biljke potpuno ne prime odnosno koren bude sposoban da apsorbuje vodu. Prihrana tečnim đubrivima u vreme sadnje pomaže dobijanju bujne biljke. Uvek upotrebljavati kompletna NPK đubriva (sa jednakim odnosom azota i kalijuma i nižim nivoom fosfora npr. 20-10-20) u koncentraciji 200 - 300 ppm N odmah nakon sadnje.

Ožiljene reznice treba zasaditi odmah po preuzimanju. Veoma je važno održavati vlažnost zemljišta jer inače se odmah smanjuje kvalitet budućeg cveta.

POSTUPAK OŽILJAVANJA NEOŽILJENIH REZNICA
1. Hormon za ožiljavanje povećava jednakost ukorenjavanja. 2. UVEK ožiljavati u vlažnom supstratu. 3. Preporučljiva je upotreba kontejnera sa 36 - 105 otvora. Što su reznice veće i otvori trebaju biti veći. Reznice mogu biti ožiljavane i direktno u konačnim posudama, ali to zahteva mnogo više prostora. 4. Orošavanje: od 1 - 3 dana 10 sekundi na svakih 5 - 10 min. Od 4 - 7 dana 10 sekundi na svakih 20 minuta. Od 8 - 15 dana 10 sekundi a na svakih 30 minuta (u ovoj fazi počinje formiranje korena). U svim fazama orošavati u toku dana, a u toku noći samo prvih 3 - 4 dana. Temperatura supsrtata 20 - 22 stepena a vazduha 20 - 30 stepeni. 5. Obezbediti dovoljno dugačak dan da bi se izbegla pojava pupoljaka prilikom ožiljavanja. Idealni nivo osvetljenja je 32000-38000 Lux-a. 6. Neožiljene reznice treba prihranjivati u toku procesa ožiljavanja. Upotrebljavati kompletna NPK đubriva opisana u gornjem tekstu u koncentraciji 200 - 300 ppm N odprilike prvog, sedmog i dvanaestog dana. Ukoliko biljke nisu presađene cim su ožiljene prihranjivati uz svako zalivanje. 7. Supstrat za ožiljavanje treba biti sterilan lak i porozan sa pH 6,2 - 6,8.

SAKSIJE
Optimalne su saksije od 21 cm ali mogu se koristiti i veće i manje. Što je veća saksija, veća će biti i biljka. Uvek koristiti nove sterilne saksije

PRIHRANA
Nivo prihrane zavisi od tipa podloge, đubriva koje se koristi i učestalosti upotrebe. Prihranjivanje treba bazirati na rezultate zemljišnih analiza. Prihrana pri svakom zalivanju u koncentraciji 200 ppm N kompletnim NPK đubrivima je odličan metod za proizvodnju visokokvalitetnih hrizantema. Ova koncentracija može biti povećana ili smanjena u zavisnosti od upotrebljenog supstrata i vremenskih prilika. Preporučljiva je upotreba kompletnih đubriva npr. 20-10-20, 20-5-19 ili 21-5-20. Napomena: Upotreba đubriva sa visokim nivoom azota u amonijačnom obliku može omesti rast u uslovima niže temperature i nižeg nivoa osvetljenja. Takode visok nivo fosfora u đubrivima je više nego što biljke zahtevaju i može dovesti do izduživanja. Prihrana treba biti sprovodena dok pupoljci ne budu veličine zrna graška a prekinuta najkasnije kada je vidljiva boja cveta.


Veličina biljke posađene u isto vreme u saksije 24cm, 21cm, 19 cm i 17 cm

Za saksije od 20 cm optimalan razmak je od 45 - 60 cm od centra do centra saksije. Adekvatan razmak omogućava razvoj pravilne forme biljaka.




Nedovoljno obezbedenost osetljivih vrsta sa vodom i hranjivima naročito azotnim u ranim fazama razvoja izaziva razvoj preranih pupoljaka.

NAVODNJAVANJE
Ispravno navodnjavanje je veoma važno za proizvodnju visokokvalitetnih multiflota hrizantema. Uvek prilikom zalivanja obezbediti dovoljno vode da napuni celu saksiju tj. dok 10% vode ne izade kroz otvore na dnu saksije. Nikada ne dozvoliti biljkama da ostanu bez vode naročito u ranim fazama proizvodnje. Nedovoljno vode u prvim nedeljama proizvodnje ce smanjiti razgranavanje i ukupan rast. U završnim fazama blago isušivanje može biti korisno da bi biljke očvrsle i zbog kontrole visine i ujednačenosti cvetanja. Ukoliko je moguće koristiti sistem zalivanja "kap po kap" umesto standardnog zalivanja preko biljke. Zalivanje preko biljke naročito u letnjem periodu može dovesti do razvoja bolesti lišca, Botrytis-a, Septorije i Alternarije. Lišce uvek treba biti suvo pre vecernjih casova. U toku ekstremno toplog perioda može se pokušati snižavanje temperature orošavanjem, ali uz upotrebu finih dizni da bi se izbeglo prezalivanje. Ukoliko je orošavanje nemoguće zasena od 20 - 30% je preporučljiva da se smanji temperaturni stres.

PINCIRANJE
Pinciranje vršiti kada su biljke spremne a ne na osnovu odredenog datuma. Tačan broj dana od sadnje do prvog pinciranja ne može biti tačno dat. Biljke su spremne za pinciranje kada je prisutno 2,5 - 4 cm novog porasta i to tako što se skida gornjih oko 1,3 cm. U principu ovo se dešava 10 - 14 dana nakon sadnje, ali može da varira u zavisnosti od vrste podloge, nivoa vlažnosti temperature itd. Tradicionalno 2 i 3 pinciranje treba izvršiti ukoliko raspored dozvoljava da bi se obezbedila kontrola visine i bujnost biljaka. Ova pinciranja izvršiti kada su novi izdanci 5 - 10 cm dugi. Ne pincirati nakon 4 - 8 jula ukoliko želite da biljke cvetaju u drugoj polovini avgusta. Kasnije pinciranje će proizvesti kvalitetnije biljke ali će odložiti vreme cvetanja. Multiflora hrizanteme su veoma reproduktivne biljke. To je zato što imaju vreme reakcije (period dat u sedmicama od početka kratkih dana ili početka zamračivanja pa dok većina pupoljaka nije 50% otvorena) 6 - 7 sedmica. Ukoliko u uslovima hladnijih noći dode do preranog razvoja pupoljaka iste odstraniti i obezbediti adekvatnu vlažnost i prihranu i dalje će skoro uvek biljke nastaviti rast i razvijati se kvalitetno

Da bi se formiralo dovoljan broj novih izdanaka neophodno je zakidanje stabla:
* kod polubujnih vrsta nedelju dana pre zatamljivanja,
* kod slabo rastućih vrsta istovremeno sa zatamljivanjem.
Jako je važno pravovremeno pinciranje jer prerano ili zakasnelo zakidanje može odložiti cvetanje i do deset dana.
Optimalno vreme zakidanja je kada su izdanci 4 – 6 cm veličine. Zadnji dan pinciranja treba da je 15 jul kod normalne a kod bujne vrste 25 jul.
Nedovoljno obezbedenost osetljivih vrsta sa vodom i hranjivima naročito azotnim u ranim fazama razvoja izaziva razvoj preranih pupoljaka.

REGULATORI RASTA
Obično nisu neophodni, ali ukoliko je potrebno da bi biljke održali kompaktnim može se upotrebiti B-NINE dve nedelje nakon zadnjeg pinciranja i može biti ponovljen tretman nakon još dve nedelje.

PROIZVODNJA U ZATVORENOM PROSTORU NASPRAM PROIZVODNJE NA OTVORENOM
Kvalitetnija multiflora hrizantema se proizvede na otvorenom. Temperatura i vlažnost vazduha su često previsoki u zatvorenom prostoru da bi biljka zadovoljavajuće rasla. Biljke gajene na polju su kompaktnije i boljeg kvaliteta. Niža noćna temperatura pomaže ranije cvetanje. Biljke gajene u zatvorenom prostoru u uslovima prirodne dužine dana će cvetati 2 nedelje kasnije nego biljke gajene napolju.

KONTROLA FOTOPERIODA
Osvetljenje za duži dan - Dugačak dan je potreban da bi se obezbedio vegetativni rast. Dovoljno dugih dana treba biti obezbeđeno za odgovarajući razvoj. Zamračivanje za kratak dan - Kratak dan je potreban za iniciranje cvetanja. Može se obezbediti zamračenjem biljaka neprovidnom crnom folijom 4-6 mm najmanje 12- 13 sati dnevno (od 19 do 08 časova) dok se pupoljak ne formira (3 - 4 nedelje)


Nakon sadnje hrizanteme traže 3 – 6 nedelja dugog dana, da bi formirali stabljiku dovoljne dužine. Početak zatamljivanja (kratki dani) zavisi od opšteg stanja biljaka, godišnjeg doba kao i vrste koja se gaji. Za pravilno formiranje cvetnih pupoljaka naročito je važna noćna temperatura od 1600C, nedelju dana pre i tri nedelje nakon zamračivanja. Ako u tom periodu temperatura nije adekvatna cvetanje će biti odloženo a kvalitet cveta smanjen. Za zatamljivanje obavezno treba koristiti materijal koji biljke drži u potpunoj izolaciji koji nije probušen i koji dobro zatvara. Zatamljivanje se vrši od 6 popodne do 8 sati ujutro tj. 13 sati tame. Za period izuzetno visokih letnjih temperatura period se sat vremena pomera za kasnije (od 19 – 9 pre podne ). Zatamljivanje prekidamo kada su pupoljci formirani.




INSEKTI
Obicno nisu problem. Javljaju se štetočine koje se inace sreću u plasteničko-stakleničkoj proizvodnji ukoliko se hrizantema gaji u plasteniku ili stakleniku, kao što su trips, lisne vaši, bela mušica i dr. Preventivno tretiranje insekticidima treba sprovesti da bi se sprečio eventualni razvoj insekata.

BOLESTI
Najcešća oboljenja su truljenje korena uzrokovano Pythium-om i Rhizoctonia-om te bakterijska oboljenja lista uzrokovana Alternaria-om , Botrytis-om i Septoriaom. U kontaminiranim podlogama ili baštenskoj zemlji može se razviti i Fusarium. Simptomi su žutilo lišća sa jedne strane biljke i uvenuće pojedinih grana. Razne infekcije mogu dovesti do propadanja biljaka. Najbolja preventiva protiv truljenja korena je upotreba poroznih supstrata koji dobro odvode višak vode. Preventiva za Fusarium je upotreba visokokvalitetnih, zdravih reznica i sterilnih supstrata bez patogena. Preventivno tretiranje pesticidima je veoma značajno i treba ga primenjivati.



Virusne bolesti hrizanteme
Hrizantema se razmnožava se reznicama, pa je zato stalno ugrožena prenošenjem virusnih zaraza. Na hrizantemi je opisan veliki broj virusa (oko 10), od kojih je većina na njoj prvi put i otkrivena. Smatra se da su u Evropi najvažniji virusi hrizanteme: B-virus hrizanteme. virus besemenosti paradajza na hrizantemi i viroid kržljavosti hrizanteme.
Hrizantema spada u grupu cvetnih biljaka na kojima virusi znatno smanjuju prinos i kvalitet cvetova. Zato se u savremenoj proizvodnji preduzimaju mere za zaštitu biljaka od virusnih zaraza. Osnovna mera se sastoji u korišćenju bezvirusnih matičnih biljaka za proizvodnju reznica. Zdrave biljke se mogu proizvesti primenom termoterapije i gajenjem vršnog meristema uz odgovarajuće higijenske mere i suzbijanje vektora virusa.



B-virus hrizanteme (Chrysanthemum virus B)
Virusne čestice su izduženog oblika, veličine 685 X 12 nm. Poseduje dobru imunogenu aktivnost serološki je udaljeno srodan sa nekim virusima iz grupe latentnog virusa karanfila - Carlavirus.
Spada u grupu opšterasprostranjenih virusa. Kod nas, prema dosadašnjim podacima, nije identifikovan, ali je, svakako, prisutan. Prirodni domaćini virusa su Chrysanthemum indicum i hibridi hrizanteme; manji broj eksperimentalnih domaćina su desetak vrsta iz 5 dikotiledonih biljnih porodica. Test-biljaka je Petunia hybrida (lokalne pege, ponekad latentna sistemična zaraza). Simptomi zavise od kuitivara i, po pravilu, slabo su izraženi. Na lišću zaraženih biljaka nastaju mozaične pege i hlorotične prstenaste pege, praćene nekrozom tkiva. Cvetovi su sitni, a boja cvetnih listića izmenjena. U mešovitim zarazama simptomi zaraze su jače izraženi.
Virus se održava i prenosi reznicama koje potiču iz zaraženih biljaka. Zato su mnogi kuitivari hrizanteme u potpunosti zaraženi i često bez spoljnih vidljivih simptoma. U prirodi virus se prenosi biljnim vašima (Myzus persicae, Macrosiphum euphorbiae i dr.) na neperzistentan nacin. Prenosi se, takode, sokom zaraženih biljaka.
Osnovne mere u zaštiti biljaka su zdrave reznice za raznmožavanje, izbegavanje širenja virusa dodirom prilikom gajenja i suzbijanje vaši kao vektora.

Virus besemenosti paradajza na hrizantemi (Tomato aspermy virus on chrysanthemum)
Ovaj virus spada u grupu opšterasprostranjenih virusa hrizanteme. Njegovi domaćini su Chrysanthemum indicum i hibridi hrizanteme. Na lišću virus izaziva blagi mozaik i difuzne hlorotične prstenove. Simptomi su najjače izraženi za vreme porasta lišća, a kasnije mogu biti skriveni (maskirani). Cvetni listići su izobličeni, kovrdžavi, nejednake dužine i sa prošaranom bojom. Zbog ovakvih promena cvetovi gube prodajnu vrednost. Virus se prenosi dodirom (sokom zaraženih biljaka) i biljnim vašima. Mere preporučene za zaštitu hrizanteme od drugih virusa istovremeno su korisne i protiv zaraza ovim virusom.

Viroid kržjavosti hrizanteme (Chrysanthemum stunt viroid)
Kržljavost hrizanteme koju izaziva ovaj viroid (virus bez proteinskog omotača) jedno je od opšterasprostranjenih oboljenja hrizanteme. Prirodni domaćini viroida su Chrysanthemum indicum, hibridi hrizanteme i Chrysanthemum morifolium. Eksperimentalni domaćini su većinom iz roda Chrysanthemum, ali mogu biti i iz nekih drugih rodova. Viroid izaziva jaku kržljavost biljaka, usitnjenost lišća, skraćenost međukolenaca duž stabla. Koren zaraženih biljaka je nerazvijen, a cvetovi sitniji.



Viroid se prenosi sokom zaraženih biljaka; pri sečenju nožem može se lako preneti iz obolelih na zdrave reznice. Izbegavanje širenja zaraza na ovaj način je osnovna mera u zaštiti hrizantema.
Od drugih virusa hrizanteme valja pomenuti sledeće: virus rozetavosti hrizanteme (skraćenost medukolenaca i rozetavost biljaka), virus šarenila nerava hrizanteme (prosvetljavanje nerava hrizanteme), D-virus hrizanteme (kržljavost cvetnih listića), E-virus hrizanteme (kržljavost i zatvorenost cvetnih listića), latentni virus hrizanteme (zaražene biljke bez simptoma), virus prstenaste pegavosti hrizanteme (prstenaste pege na 1išću) i virus bronzavosti paradajza na hrizantemi (bronzavost lišća hrizanteme). Opšte preventivne mere preporučene protivu prethodnih virusa hrizanteme od opšteg su značaja za zaštitu biljaka i od ovih virusa.

KONTROLA KOROVA
Korov može biti odstranjen ručno, upotrebom malc folija kao i upotrebom herbicida.

PREPORUKE
1. Uvek zalijte tek zasađenu biljku sa prihranom 200 - 300 ppm N odmah nakon sadnje. Biljka će se mnogo brže razvijati.
2. Ne izlagati stresu biljku tokom prvih 4 - 5 nedelja rasta. Održavati biljke vlažnim dobro nađubrenim i propisno razmaknutim.To je naročito važno u prvih 10 dana.
3.Ukoliko pincirate odstranite najmanje 1,5 cm novoizraslog dela. Ovo pomaže i da se minimizira prerani razvoj pupoljaka. Veoma često se samo 5 - 7 listova ostavi na biljci nakon prvog pinciranja. Ožiljene reznice su obično spremne za prvo pinciranje 10 - 14 dana nakon sadnje.
4. Upotreba zdravih , jakih reznica je od ključnog značaja. Ne koristiti reznice iz sumljivih izvora. Cena kvalitetnih reznica je pristupačna te ne treba rizikovati upotrebom sumljivih ili iz sopstvene proizvodnje jer može doći do razvoja ozbiljnih bolesti koje vam mogu uništiti celokupnu proizvodnju.

Afelandra

Afelandra raste u divljem stanju u Meksiku, Kolumbu i Brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je Aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izraženim žutim žilama na tamno-zelenim listovima, čija se osovina završava divnim žutim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka održala u sobi mora se pažljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vlažnog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°C. Iako je za Afelandru vrlo važna svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vlažan vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vlažnim sunđerom brisati listove. Za vreme cvetanja mora se zalivati obilno, ali uvek samo mekom vodom u kojoj nema ni malo kreča (najbolje kišnicom). U vreme vegetacije i cvetanja treba je svakih 15 dana prihranjivati. Kad afelandra precveta, cvetnu stabljiku treba odseći i pustiti biljku da se 5 do 6 nedelja odmara. Za vreme mirovanja može se smestiti u nešto hladniju prostoriju (od 14 do 15° C), umereno zalivati - tek toliko da se grumen zemlje sasvim ne osuši. Posle održanog mirovanja mlade grančice treba prekratiti na tri lista i presaditi u malo veću saksiju. Na dno saksije treba postaviti dosta crepčića od starih razlupanih saksija radi dobre drenaže. Tako presađenu biljku treba smestiti na dobro osvetljeno i toplo mesto i obilno je zalivati. Posle 4 do 5 nedelja, kad biljka dobro ožili, može se otpočeti prihranjivanje. Prihranjivanje treba oprezno sprovoditi jer iskustvo je pokazalo da od prejakog prihranjivanja lišće afelandre manje ili više nabubri, a time dosta gubi na lepoti. Nega i održavanje afelendre je dosta složeno i nije za početnike.

Cimet

Cimet je kora sa grane cimetovca, žbunastog zimzelenog drveta iz porodice lovora. U divljini naraste do 7 metara, a kultivisani žbunovi nisu viši od 3 metra. Kora i lišće su aromatični. Listovi su ovalni sa izraženim žilama. Plodovi su purpurne bobice. Poreklom je iz Šri Lanke, Mijanmara i Indije. Gaji se i u Kini, Indoneziji i Južnoj Americi. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom.

Cimet je jedan od najstarijih začina. U kineskoj botanici iz 2880 godine pre nove ere pominje se KWA, a tako se u Kini cimet naziva i danas. U starom Egiptu cimet su koristili pri vradžbinama, a njime su aromatizovali i pića. Bio je skuplji od zlata. U srednjem veku bio je veoma popularan. Krstaši su ga voleli. Cimet je jedan od najaromatičnijih začina. Miris mu je sladak, a ukus topao i pomalo opor. Često se koristi u kulinarstvu. Cimetom se začinjavaju slatka jela i pića. Kuvano vino se aromatizuje cimetom i karanfilićem. Cimetom se takođe začinjavaju mnogi gorki i aromatični likeri.



Meksiko je najveći uvoznik cimeta iz Šri Lanke: tamo ga piju u crnoj kafi i čokoladi, a prave i čaj od cimeta. U medicini služi kao stomahik, tonik i korigens. Od otpadaka se proizvodi eterično ulje. Glavna komponenta je cimetni aldehid. Aldehid može da se sintetizuje.

Kim

Kim (kimelj, kumen, kumin) je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Listovi su dvostruko rasperjani sa mnogo sitnih pršljenastih listića. Cvetići su beli i ružičasti. U štitastoj cvasti javljaju se sredinom leta. Plodovi su nepucavci. Raspadaju se na dva dela kada su zreli. Plodove često nazivaju semenkama, što je pogrešno. Stabljika je četvorougaona i razgranata. Naraste od 30 do 100 cm.

Potiče iz srednje Evrope i Azije, a gaji se u Holandiji, Nemačkoj, istočnoevropskim zemljama i Egiptu. Malo-pomalo nestaje sa naših livada jer se trava kosi pre nego što kim dozri, u drugoj godini. Kim je najstariji začin u srednjoj Evropi. Pronađen je u ostacima hrane iz kamenog doba i u egipatskim grobnicama. Nalazi se i u nekim prevodima Biblije, ali zapravo, zbog greške u prevodu: naime, u Bibliji se pominje kim, a trebalo bi da piše kumin.

U Šekspirovom "Henriku četvrtom" Falstafu je ponuđena "jabuka i jelo sa kimom". Tako drevna biljka morala je imati i magične kvalitete. Karlo Veliki naredio je da se na carskim imanjima seje kim. Kim je štitio od veštica, smatralo se da aromatični miris kima ne vole zli duhovi. Verovalo se da može da spreči rastanke, pa se stavljao u ljubavne napitke. Za začin se upotrebljava plod.



Plodovi se beru pre nego što postanu sasvim zreli, jer je tada količina isparljivih ulja najveća. Najbolji kim dolazi iz Holandije. Miris je snažan i poseban. Ukus je izrazit sa elementima ljutog i oporog. Često se koristi u kulinarstvu. Iz plodova se dobija eterično ulje (oleum carvi), koje se upotrebljava u industriji likera i parfema.

Lovor

Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.

Istorijat:

Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.



Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.

Majcina dusica

Majčina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. nežni ljubičasti cvetovi otvaraju se u maju. T.x citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vlažan kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedinačno posaditi u saksiju od 8 cm. u kojoj se nalazi bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Drži se na sunčanoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se počinje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen.

Vanila

Vanila je biljna vrsta iz porodice kaćuna ili orhideja. Osetljiva je tropska penjačica. Naraste uvis 9 – 15 metara. Dugi, žilavi, mesnati, jajoliki listovi rastu na čvrstim stabljikama. Žuti ili narandžasti cvetovi pojavljuju se tri godine nakon sadnje. Iz njih se razvijaju mirisni tobolci (mahune, štapići). Dugi oko 20 cm. Biljka potiče iz Meksika, odakle se proširila po tropskim područjima. Uzgaja se u posebno zasađenim šumama, gde se veštački oprašuje.



Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su Xocolaatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16 veku.

Tobolci se beru nezreli, zeleni. Sušenjem i fermentacijom postaju tamno braon i prijatno mirisavi. Uz šafran i karamom vanila je najskuplji začin. Miris je prijatan i snažan, a ukus nežan, raskošan i slatkast. Duži tobolci imaju deblju opnu pa se više cene. Najbolja vanila dolazi iz meksika i madakaskara. U kulinarstvu se uz ceo tobolac koristi i mlevena vanila, kao i prirodni alkoholni ekstrakt vanile.

Vanila je najvažniji začin slatkih jela: kolača, kremova, biskvita, keksa, pudinga, kompota, slatkiša, čokolade i naravno sladoleda. Vanilom se aromatizuju punč, vruća čokolada , mlečni napici, kuvano vino, sangrija, i čokoladni likeri. Vanila sadrži eterično ulje vanilin. Upotrebljava se i u proizvodnji kozmetičkih preparata.

Presadjivanje biljaka

Biljku treba presaditi onda kada se utvrdi da joj je saksija postala pretesna, ili kada je hranjiva vrednost zemlje smanjena u tolikoj meri da se ne može drugačije popraviti, već samo presađivanjem-dodavanjem sveže plodne zemlje. To se može najlakše ustanoviti kada se biljka zajedno sa grumenom zemlje izvadi iz saksije. Ako se ustanovi da su žile potpuno obrasle zemlju, tako da sadržinu saksije sačinjava samo splet žila sa nešto malo zemlje na površini, znači da takvu biljku treba svakako presaditi u veći sud. Biljke koje ranije s proleća kreću treba presaditi ranije nego one koje kreću kasnije.

Najbolje vreme za presađivanje cveća je odmah posle precvetavanja ili pre nego što počnu da izbijaju novi izdanci. Cvetajuće biljke ne presađuju se za vreme cvetanja, jer nijedna biljka ne voli da se tada u nju dira.

Na svim biljkama zapaža se svake godine najživlji period vegetacije (rastenja), posle kojeg dolazi period sasvim slabog rastenja ili opšteg mirovanja. Vegetacija cveća u sobi počinje rano u proleće, pa se radi toga najčešće u to doba i presađuje. Biljke kod kojih nekada ne dolazi do potpunog mirovanja vegetacije (na primer palme) mogu se presađivati u svako doba godine, sem u doba cvetanja.

Neke biljke (minđušice, tradeskancije, asparagus sprenger i druge) vole često presađivanje tokom cele godine, pa tada bujnije i lepše rastu, dok azaleja, kamelije i orhideje ne vole često presađivanje.

Kala, limun, palme presađuju se samo onda kada im je mala saksija pa im je potrebna veća.

Pri presađivanju treba paziti da biljka bude tačno u sredini saksije i da se ne stavlja suviše duboko ni suviše plitko.

Biljke sa gomoljicom ili lukovicom sade se pliće ili dublje u zemlju, zavisno od toga da li biljka razvija žilice ispod ili iznad gomoljice odnosno lukovice. Plitko se sade amarilisi, begonije, ciklame, lale, zumbuli i dr.

Posle presađivanja biljka se uvek dobro zalije, najbolje finom prskalicom, tako da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Zatim se smesti na svetlo, po mogućstvu na toplo mesto, zaštićeno od jakog sunca i promaje. Presađenu biljku treba češće orositi prskalicom. Ovakvu biljku zalivati u prvo vreme oprezno, dok se po njenom izgledu ne zaključi da je stvorila nove žilice i da je počela normalno da raste.

Hrizantema

U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.



Položaj: Godi joj položaj na sunčanom mestu; prilikom izbora staništa moramo uzeti u obzir da će prilikom cvetanja , u jesen, već biti više senke, znači mesto treba da je osunčano i u septembru i oktobru.

Zalivanje: Zahteva redovno ali ne i preobilno zalivanje.

Period cvetanja: septembar, oktobar.

Dalija

Ime Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 - 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u Botaničkoj bašti u Madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske Botničke bašte prozvao ju je Dalija u čast Dr. Andreasa Dahla.



Pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na Dahlija Varijabilis. Međutim, 1803 godine K. L. Weiidenow direktor Botaničke bašte u Berlinu dao je, po botaničaru Dr. J. G. Georgiju, nov naziv: Georgina.

Kod nas se još uvek održao narodni naziv georgina. Počev od 19. veka naglo se proširuje proizvodnja. Proizvedeno je više hiljada sorti. A sada se svake godine patentira na desetine noviteta.

Dalije se sade krajem aprila ili početkom maja. Sa sadnjom ne treba žuriti, jer su izbojci veoma osetljivi na hladnoću. Zahtevi dalija u pogledu strukture i plodnosti nisu velike. Najbolja su neutralna zemljišta. Voli sunčane položaje.