Oleander

To je suptropska biljka kojoj je potrebno mnogo sunca pa se često vidi kao samonikla biljka duž mediteranskih obala. Nalazi se i u suptropskoj Aziji i u Japanu. Ime je staro-grčko, kojim se koristio Dioscorides, ali poznatiji je pod imenom vrste Oleander. Pripada porodici Apocynaceae, a donešen je u Evropu 1956 godine. Oleandri su prelepe biljke, sa cvetovima u nežnim bojama: beloj, ružičastoj, purpurnoj i narandžastoj. Neke forme imaju jednostruke a neke dvostruke cvetove. Vrboliko lišće može biti sasvim zeleno ili lepo prošarano. Listovi su dugački i uski, pršljenasto nanizani duž stabljike, međutim, biljka je vrlo otrovna i ako se lišće jede, može prouzrokovati smrt životinja i ljudi. I cvetovi su otrovni. Ipak, oleandar je omiljen jer nema mnogo sobnih biljaka koje traže samo svetlo, toplo i prozračno mesto. Biljke se kupuju u fazi cvetanja od maja pa nadalje. Tada se može izabrati željena boja. Kao i muškatle, takođe mediteranske biljke, oleandri se leti mogu posaditi vani. U umerenim područjima bez mrazova mogu biti stalno posađeni napolju i uza zid okrenuti jugu. Zimi ako temperatura previše padne zaštitite ih plastičnom folijom.

KARAKTERISTIKE: Veličina: izraste u veliki grm visok 2 - 5 metara, u obimu do 6 metara. Međutim u saksiji obično naraste do 46 cm. Rast: raste prilično brzo 25 - 30 cm godišnje. Doba cvetanja: celog leta. Da bi se cvetovi otvorili potrebo im je mnogo svetla i topline, pa se pupoljci koji se otvaraju u jesen često ne otvaraju ako im nije toplo. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: važno je uvek mnogo svetla. Leti će uspevati napolju ali i zimi zahteva svetlo mesto. Staklenik je povoljniji nego dan, jer uživa u intezivnom sunčanom svetlu. Temperatura: ne voli previše topline. Ne pogoduju mu temperature iznad 16°C ako prozračivanje nije idealno. Zimi je sve u redu dok temeratura ne padne ispod 5°C. Ne odgovara im centralno grejanje. Voda: često zalivajte. Leti gotovo svakodnevno, zimi zalivajte jedanput u 10 dana, najbolje kišnicom. Najvažnije je da voda bude topla, jer se može dogoditi da se cvetovi ne otvore. Prehranjivanje: leti dok raste, dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: godi im prskanje jedanput mesečno, ali ono nije bitno. Vazduh: potrebno im je mnogo čistog vazduha i provetravanje. Presađivanje: pogoduju im velike saksije ali ne presađujte prečesto, najviše jedanput u 2 - 3 godine i to u martu. Obrezivanje: dobro ih obrežite nakon cvetanja da zadrže lep grmolik oblik. Izbojte ispod cvetnih pupoljaka takožđe se trebaju odstraniti da bi pupoljci bolje cvetali. Razmnožavanje: reznicama vrhova stabljika koje se uzimaju u proleće. Mogu se zakaoreniti u zemlji ili toploj vodi. Rastu brže u toplom , a uzmu li se u rano proleće cvetaće iste godine. Reznice se mogu zakoreniti i u julu i avgustu. Zakorenite ih pri 16 - 18°C. Seme se može posejati u maju pri 18 - 21°C. Životni vek: vrlo je dug ako biljku zalivate, prehranjujete i zimi zaštitite od mraza. Biljke pratilice: raste zasebno, a godi joj strujanje vazduha. Laka/teška: jednostavno se uzgaja u osunčanim prostorijama ili unutrašnjim vrtovima. Pri centralnom grejanju u uz slabo svetlo ne cveta.

Jabukovo sirce

JABUKOVO SIRCE je izvanredan lek kome uvazeni strucnjaci pripisuju cudotvornu moc i smatraju da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, a evo i nekoliko recepata koji su se pokazali
veoma uspesni u lecenju pojedinih smetnji i bolesti.

Kako se pravi jabukovo sirce
Potrebno je: neprskane jabuke (najbolje su divlje, samonikle, ali mogu da posluže i gajene), šecer. Jabuke dobro oprati, odstraniti peteljke, a zatim ih zajedno sa semenom usitniti i samleti na mašini za meso. Zajedno sa sokom koji puste staviti u veci lonac ili kacicu. Ako nema dovoljno soka, može se na deset kilograma jabuka dodati cetvrt litra prokuvane i ohladene vode. Zatim dodati na ovu kolicinu i sto grama šecera, sve dobro izmešati, sud prekriti cistom, višestruko ispresavijanom gazom i ostaviti na toplom mestu ili na suncu. Povremeno pregledati i promešati. Posuda se povezuje višeslojnom gazom i ostavlja i ostavlja na mestu gde temperatura ne pada ispod 18 stepeni Celzijusovih i ne prelazi 25 stepeni. Fermentacija traje oko 25 do 30 dana; na suncu nešto krace.Posle završenog procesa sirce se pažljivo procedi i razliva u ciste boce. Boja treba da mu je svetlo žuta i bez taloga. Kada se zapazi da je fermentacija gotova i da je sirce dovoljno kiselo, sve procediti najpre kroz redje, a zatim i kroz gušce sito ili cediljku, a na kraju i kroz višeslojnu gazu, da bi se dobila bistra tecnost. Sirce sipati u boce, hermeticki zatvoriti i cuvati na hladnom i mracnom mestu. Ukoliko se posle izvesnog vremena sirce usred zrenja zamuti, ili se pojavi talog, treba ga još jednom procediti kroz višeslojnu gazu i ponovo sipati u ciste boce.Cuva se na hladnom i tamnom mestu, a rok upotrebe mu je prakticno neogranicen.

Ustanovljena je optimalna doza jabukovog sirceta koju treba uzeti u toku jednog dana. To je rastvor od 2 kašike sirceta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda. Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporucuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazao u povecanju plodnosti - kao kod ljudi tako i kod životinja, i u lecenju nocnog mokrenja kod dece. Dokazano je i da jabukovo sirce snižava povišeni krvni pritisak i da je odlican saveznik u ocuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporucuje se spoljna upotreba razblaženog sirceta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osecanja svežine koje dugo traje, ovakve "kisele kupke" daju koži mekocu, vlažnost i zdravo rumenilo.

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirce se takode primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirceta, prelaskom na zdraviju ishranu i cišcenjem organizma, postižu se dobri rezultati.

Na isti nacin, jabukovo sirce olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osecaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sircetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a vrlo je preporucljivo poneti na put (pogotovu leti) bocicu sirceta da bi se sprecile nelagodnosti u probavi koje se obicno vezuju za promenu vode i hrane.

U ishrani sportista, ali i intelektualaca, jabukovo sirce i njegova kombinacija sa medom trebalo bi da zauzmu važno mesto. Ovo sirce je prebogato kalijumom, a on utice na rad mišica i nerava, a ucestvuje i u biohemijskim procesima na celijskom nivou.

Ako ste sa svojim lekarom iskljucili druge uzroke, a osecate slabost, pospanost, grcenje i bolove u mišicima, verovatno vam samo nedostaje kalijum; kura sa jabukovim sircetom dace ubrzo odlicne rezultate.


PROTIV HRONICNOG UMORA
Pomesati tri kasicice jabukovog sirceta sa soljom meda, sipati u teglu i uzimati svako vece pred spavanje po dve kasicice ove mesavine.
Drugi nacin je kasicicu sirceta sipati u casu vode i piti za vreme
rucka.

PROTIV GLAVOBOLJE
Popiti casu vode u kojoj su razmucene dve kasike meda i dve kasike jabukovog sirceta.

PROTIV OPEKOTINA
Na opekotinu naneti jabukovo sirce nekoliko puta. To ce spreciti pojavu plika i ublaziti bol.

ZA SNIZAVANJE KRVNOG PRITISKA
Tri puta dnevno piti casu vode sa dve kasicice jabukovog sirceta.

ZA ISPIRANJE GRLA
U casu vode sipati kasicicu sirceta i ispirati grlo na svaka dva sata.

PROTIV BOLOVA U SINUSIMA
Na svaki sat, sedam puta popiti casu vode u kojoj je razmucena kasicica jabukovog sirceta

PROTIV REUMATICNIH BOLOVA U ZGLOBOVIMA
Bolna mesta u toku noci obloziti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sircetom a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti casu vode u kojoj je razmuceno deset kasicica jabukovog sirceta.

PROTIV EKCEMA
Obolela mesta mazati jabukovim sircetom cetiri puta dnevno i tri puta u toku noci. Ubrzo ce ekcem i svrab nestati.

ZA MRSAVLJENJE
Svako jutro na prazan zeludac piti casu vode sa jednom do dve kasicice sirceta ili uz svaki obrok popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirce utice na sagorevanje suvisnog masnog tkiva.

PROTIV PROSIRENIH VENA
Svakog jutra i veceri istrljati cistim jabukovim sircetom kozu preko prosirenih vena i dva puta dnevno popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Ova terapija traje mesec dana.

PROTIV MITISERA
Jedan deo jabukovog sirceta izmesati sa osam delova vode i tom tecnoscu tri puta dnevno prskati lice.

Kesten

Ovi poznati jesenski plodovi konzumirali su se još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. Poznato je da su pečeni kesteni prodavani na ulicama Rima još u 16 veku, pa se njihov opojni miris već tada širio ulicama grada, baš kao i danas. Za razliku od drugih orašastih plodova, kesteni imaju niži udeo masti i visoki udeo skroba (od ovih je plodova moguće napraviti i brašno) te jedini sadrže vitamin C, a predstavljaju i odličan izvor vitamina B6. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču i odličan su izvor elemenata u tragovima. Kesteni su takođe i dobar izvor kalijuma i folne kiseline i prehrambenih vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje probavnog sistema. Relativno velika energetska vrednost koju duguju visokom udelu skroba čini kestene odličnim izborom za sportiste, osobe izložene telesnim naporima te decu. S obzirom da obiluju kalijumom, a istovremeno su siromašni natrijumom, kesteni se savršeno uklapaju u ishranu osoba sa kardiovaskularnim i bubrežnim bolestima. Takođe, prehrambena vlakna sadržana u njima mogu biti od pomoći svim osobama sa neredovnom stolicom.

Kikiriki

Danas se mnogi naučni slažu kako je kikiriki od orašastih plodova najzaslužniji za dobro zdravlje. Naime, 10-godišnje istraživanje na Harvard School of Public Health u Bostonu pokazalo je da ako žena, na primer, u sedmici pojede 200 g mešanih oraha, smanjuje rizik od srčanih bolesti za 35%, a ako umesto oraha pojede kikiriki, rizik smanjuje za dvostruko . Ima stručnjaka koji pišu o kikirikiju kao dijetetskoj namirnici, ne zato što je siromašan kalorijama (jer on to nije) već stoga jer, naročito u obliku putera za mazanje, izaziva smanjivanje apetita, pa se tako i uprkos njegovoj velikoj kalorijskoj vrednosti, kilogrami gube. Objašnjenje ovog fenomena relativno je jednostavno: kikiriki je smesa proteina, biljnih masnoća i rastvorljivih vlakana u obliku hrskave strukture koja izvrsno "pokriva" glad. Istraživači sa Purdue univerziteta napravili su upoređivanje, pa su tako utvrdili da je pet puta duža "pokrivenost" osećaja gladi sa kikirikijem nego sa grickalicama na bazi pirinča. Postoje dokazi da se prženi kikiriki slabo upija, dakle dugo zadržava u želucu i tankom crevu, što bi mogao biti dodatni razlog za dugotrajno zasićenje. Kikiriki ponajprije ubrajamo u namirnice koje hrane mozak, jer pojačava memoriju i koncentraciju te sluh i pažnju. Prehrambene vrednosti kikirikija znaju cijeniti vegetarijanci, koji svakodnevno koriste njegove proizvode, osobe koje imaju značajnih zdravstvenih tegoba radi poremećaja nedostatka folne kiseline (jetra, tkiva, itd), te oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Kao i sve mahunarke tako i kikiriki deluje povoljno kod:
* Dijabetesa, jer ima sposobnost održavanja ravnoteže, to jest niske nivoa šećera u krvi
* Oslabljene muške potencije
* Pojačavanja lučenje mleka kod dojilja.
Kikiriki je ujedno blagi laksativ koji koristimo i kao antioksidant koji štiti srce od srčanog udara, karcinoma i moždanog udara, pomaže nam kod bolesti želuca (kod povišene želudačne kiseline), kod upalnih stanja, bolesti bubrega, krvi i krvnih sudova, i tegoba sa pražnjenjem creva i hemoroida.