Jesenja ruza - hrizantema

Hrizantema spada u značajne vrste rezanog cveća, koje se može neprekidno gajiti u otvorenom i zatvorenom prostoru. Chrysanthemum sinense je biljka poreklom iz Kine i Japana, predstavlja genetsku osnovu za varijetete sa krupnim cvetovima hrizanteme. Chrysantemum indicum je takode mnogo cenjena i gajena vrsta. Obe vrste zajednickim imenom nazivamo jesenje ruže.

Ima ih u velikom broju varijeteta i sorti. Boja cveta je: bela, žuta, ružičasta, crvena, svetloljubičasta, a može biti i dvobojna. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika

Neke nisu otporne na hladnoću, pa se mogu naći samo u staklenicima, ali postoji i veliki broj višegodišnjih varijeteta koji se mogu gajiti na otvorenom polju. Hrizantema je naročito pogodna za jesenju proizvodnju, mada se cvet može dobiti tokom cele godine. Gaji se pre svega za rezani cvet za aranžiranje buketa, venaca, cvetne korpice. Sve više se gaji kao saksijska biljka za dekoraciju prostorija, a naročito mnogo za groblja.

Baštenske hrizanteme zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju oko 40 cm. Lepe su pojedinačno i u grupi, a efektne su i u kombinaciji sa drugim biljkama, naročito onim zimzelenim, što vrtu daje efektan zimski izgled.

Hrizanteme će takođe doprineti i izgledu grupacije listopadnih biljaka, koje zimi izgledaju prilično beživotno. Vrlo lepo izgledaju i bordure od ove biljke, a pojedinačni žbunovi mogu se formirati i u vidu malog drveta, zakidanjem terminalnog pupoljka glavne i odsecanjem donjih grana do željene visine krošnje. Ovakva biljka će naročito lepo izgledati u žardinjeri.

U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.


Na osnovu osobina cvasti hrizanteme se dele na ove tipove:
1. sa prostim cvetom,
2. sa duplim cvetom sunovraćenih jezičastih cvetića,
3. sa duplim cvetom jezičastih cvetića povijenih naviše,
4. sa tršavim, isprepletenim cvetićima,
5. sa trubastim cvetićima,
6. sa cvetom sličnim anemoni,
7. hrizanteme pompon sa duplim loptastim cvetom.

SAKSIJSKA MULTIFLORA HRIZANTEMA

tr>

Osnovna odlika im je okrugla, loptasta forma prečnika 45-50 cm sa mnoštvom cvetova koji mogu biti u nekoliko oblika.

PROSTOR


Multiflora hrizanteme su predviđene za proizvodnju na otvorenom prostoru koji treba biti ravan i dobro dreniran, prekriven crnom folijom radi sprečavanja pojave korova, ali koja ima drenažu za odvod viška vode što se javlja prilikom zalivanja. Proizvodnja hrizantema za rezani cvet zahteva zemljište bogato humusom koja je duboko poorana i rastresita. Prostor treba biti pripremljen za navodnjavanje "kap po kap" koje ima mnogostruke prednosti u odnosu na klasično zalivenje preko biljke.


PLANIRANJE
Naspram klasične sadnje od kraja aprila do kraja maja u poslednje vreme su prisutne i nove tehnike proizvodnje zahvaljujući novim varijetetima bržeg i kompaktnijeg rasta koje omogućavaju značajnu uštedu u radu, zalivanju, prihrani i hemijskih sredstava za tretiranje. Bilo koji od dole navedenih programa obezbeduje odličnu formu biljaka i vreme cvetanja. Primer planiranja uz upotrebu novih tehnika proizvodnje: - Jedna reznica po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 1 - 15 juna, uz jedno pinciranje odprilike nakon 10 - 14 dana nakon sadnje. - Dve reznice po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 28 juna- 10 jula, uz jedno pinciranje odprilike nakon 10 - 14 dana. Reznice saditi blizu jedna druge (odprilike dva prsta razmaka). - Jedna reznica po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 5- 2 juna. NE PINCIRATI.

KLJUČ USPEHA U PROIZVODNJI MULTIFLORA HRIZANTEMA
1. Zasaditi biljke ODMAH po prijemu.
2. Koristiti porozne supstrate za odvod viška vode.
3. Održavati supstrat vlažnim.
4. Obezbediti biljkama dovoljno prihrane
5. Obezbediti adekvatan razmak izmedu saksija.
6. Uvek koristiti najbolje biljke koje se mogu naći na tržištu
Uvek je najbolje da se biljke zasade odmah po prijemu. Ukoliko to nije moguće mogu biti čuvane nekoliko dana u frižideru na temperaturi 5 - 7 stepeni. Pre odlaganja u frižider proveriti ima li oštećenja na biljkama. Čuvanje biljaka do sadnje u senci ili sl. nije adekvatno čuvanju u frižideru

SADNJA
Uvek saditi biljke u vlažan supstrat. Sadnja u suvu podlogu je siguran put za smanjenje inicijalnog rasta i budućeg potencijala biljke. Pri sadnji biljaka veoma je važno saditi ih toliko duboko taman da se samo prekrije koren. Preduboka sadnja može omesti rast i uzrokovati razvoj više bolesti. U nekim slučajevima preduboka sadnja može rezultirati izumiranjem biljke. Temeljno zaliti biljke odmah nakon sadnje. Nedovoljno zalivanje će omesti biljku u razvoju, buduće grananje i ukupan rast. Preporučljivo je orošavanje biljaka često prvih nekoliko dana nakon sadnje tj. dok se biljke potpuno ne prime odnosno koren bude sposoban da apsorbuje vodu. Prihrana tečnim đubrivima u vreme sadnje pomaže dobijanju bujne biljke. Uvek upotrebljavati kompletna NPK đubriva (sa jednakim odnosom azota i kalijuma i nižim nivoom fosfora npr. 20-10-20) u koncentraciji 200 - 300 ppm N odmah nakon sadnje.

Ožiljene reznice treba zasaditi odmah po preuzimanju. Veoma je važno održavati vlažnost zemljišta jer inače se odmah smanjuje kvalitet budućeg cveta.

POSTUPAK OŽILJAVANJA NEOŽILJENIH REZNICA
1. Hormon za ožiljavanje povećava jednakost ukorenjavanja. 2. UVEK ožiljavati u vlažnom supstratu. 3. Preporučljiva je upotreba kontejnera sa 36 - 105 otvora. Što su reznice veće i otvori trebaju biti veći. Reznice mogu biti ožiljavane i direktno u konačnim posudama, ali to zahteva mnogo više prostora. 4. Orošavanje: od 1 - 3 dana 10 sekundi na svakih 5 - 10 min. Od 4 - 7 dana 10 sekundi na svakih 20 minuta. Od 8 - 15 dana 10 sekundi a na svakih 30 minuta (u ovoj fazi počinje formiranje korena). U svim fazama orošavati u toku dana, a u toku noći samo prvih 3 - 4 dana. Temperatura supsrtata 20 - 22 stepena a vazduha 20 - 30 stepeni. 5. Obezbediti dovoljno dugačak dan da bi se izbegla pojava pupoljaka prilikom ožiljavanja. Idealni nivo osvetljenja je 32000-38000 Lux-a. 6. Neožiljene reznice treba prihranjivati u toku procesa ožiljavanja. Upotrebljavati kompletna NPK đubriva opisana u gornjem tekstu u koncentraciji 200 - 300 ppm N odprilike prvog, sedmog i dvanaestog dana. Ukoliko biljke nisu presađene cim su ožiljene prihranjivati uz svako zalivanje. 7. Supstrat za ožiljavanje treba biti sterilan lak i porozan sa pH 6,2 - 6,8.

SAKSIJE
Optimalne su saksije od 21 cm ali mogu se koristiti i veće i manje. Što je veća saksija, veća će biti i biljka. Uvek koristiti nove sterilne saksije

PRIHRANA
Nivo prihrane zavisi od tipa podloge, đubriva koje se koristi i učestalosti upotrebe. Prihranjivanje treba bazirati na rezultate zemljišnih analiza. Prihrana pri svakom zalivanju u koncentraciji 200 ppm N kompletnim NPK đubrivima je odličan metod za proizvodnju visokokvalitetnih hrizantema. Ova koncentracija može biti povećana ili smanjena u zavisnosti od upotrebljenog supstrata i vremenskih prilika. Preporučljiva je upotreba kompletnih đubriva npr. 20-10-20, 20-5-19 ili 21-5-20. Napomena: Upotreba đubriva sa visokim nivoom azota u amonijačnom obliku može omesti rast u uslovima niže temperature i nižeg nivoa osvetljenja. Takode visok nivo fosfora u đubrivima je više nego što biljke zahtevaju i može dovesti do izduživanja. Prihrana treba biti sprovodena dok pupoljci ne budu veličine zrna graška a prekinuta najkasnije kada je vidljiva boja cveta.


Veličina biljke posađene u isto vreme u saksije 24cm, 21cm, 19 cm i 17 cm

Za saksije od 20 cm optimalan razmak je od 45 - 60 cm od centra do centra saksije. Adekvatan razmak omogućava razvoj pravilne forme biljaka.




Nedovoljno obezbedenost osetljivih vrsta sa vodom i hranjivima naročito azotnim u ranim fazama razvoja izaziva razvoj preranih pupoljaka.

NAVODNJAVANJE
Ispravno navodnjavanje je veoma važno za proizvodnju visokokvalitetnih multiflota hrizantema. Uvek prilikom zalivanja obezbediti dovoljno vode da napuni celu saksiju tj. dok 10% vode ne izade kroz otvore na dnu saksije. Nikada ne dozvoliti biljkama da ostanu bez vode naročito u ranim fazama proizvodnje. Nedovoljno vode u prvim nedeljama proizvodnje ce smanjiti razgranavanje i ukupan rast. U završnim fazama blago isušivanje može biti korisno da bi biljke očvrsle i zbog kontrole visine i ujednačenosti cvetanja. Ukoliko je moguće koristiti sistem zalivanja "kap po kap" umesto standardnog zalivanja preko biljke. Zalivanje preko biljke naročito u letnjem periodu može dovesti do razvoja bolesti lišca, Botrytis-a, Septorije i Alternarije. Lišce uvek treba biti suvo pre vecernjih casova. U toku ekstremno toplog perioda može se pokušati snižavanje temperature orošavanjem, ali uz upotrebu finih dizni da bi se izbeglo prezalivanje. Ukoliko je orošavanje nemoguće zasena od 20 - 30% je preporučljiva da se smanji temperaturni stres.

PINCIRANJE
Pinciranje vršiti kada su biljke spremne a ne na osnovu odredenog datuma. Tačan broj dana od sadnje do prvog pinciranja ne može biti tačno dat. Biljke su spremne za pinciranje kada je prisutno 2,5 - 4 cm novog porasta i to tako što se skida gornjih oko 1,3 cm. U principu ovo se dešava 10 - 14 dana nakon sadnje, ali može da varira u zavisnosti od vrste podloge, nivoa vlažnosti temperature itd. Tradicionalno 2 i 3 pinciranje treba izvršiti ukoliko raspored dozvoljava da bi se obezbedila kontrola visine i bujnost biljaka. Ova pinciranja izvršiti kada su novi izdanci 5 - 10 cm dugi. Ne pincirati nakon 4 - 8 jula ukoliko želite da biljke cvetaju u drugoj polovini avgusta. Kasnije pinciranje će proizvesti kvalitetnije biljke ali će odložiti vreme cvetanja. Multiflora hrizanteme su veoma reproduktivne biljke. To je zato što imaju vreme reakcije (period dat u sedmicama od početka kratkih dana ili početka zamračivanja pa dok većina pupoljaka nije 50% otvorena) 6 - 7 sedmica. Ukoliko u uslovima hladnijih noći dode do preranog razvoja pupoljaka iste odstraniti i obezbediti adekvatnu vlažnost i prihranu i dalje će skoro uvek biljke nastaviti rast i razvijati se kvalitetno

Da bi se formiralo dovoljan broj novih izdanaka neophodno je zakidanje stabla:
* kod polubujnih vrsta nedelju dana pre zatamljivanja,
* kod slabo rastućih vrsta istovremeno sa zatamljivanjem.
Jako je važno pravovremeno pinciranje jer prerano ili zakasnelo zakidanje može odložiti cvetanje i do deset dana.
Optimalno vreme zakidanja je kada su izdanci 4 – 6 cm veličine. Zadnji dan pinciranja treba da je 15 jul kod normalne a kod bujne vrste 25 jul.
Nedovoljno obezbedenost osetljivih vrsta sa vodom i hranjivima naročito azotnim u ranim fazama razvoja izaziva razvoj preranih pupoljaka.

REGULATORI RASTA
Obično nisu neophodni, ali ukoliko je potrebno da bi biljke održali kompaktnim može se upotrebiti B-NINE dve nedelje nakon zadnjeg pinciranja i može biti ponovljen tretman nakon još dve nedelje.

PROIZVODNJA U ZATVORENOM PROSTORU NASPRAM PROIZVODNJE NA OTVORENOM
Kvalitetnija multiflora hrizantema se proizvede na otvorenom. Temperatura i vlažnost vazduha su često previsoki u zatvorenom prostoru da bi biljka zadovoljavajuće rasla. Biljke gajene na polju su kompaktnije i boljeg kvaliteta. Niža noćna temperatura pomaže ranije cvetanje. Biljke gajene u zatvorenom prostoru u uslovima prirodne dužine dana će cvetati 2 nedelje kasnije nego biljke gajene napolju.

KONTROLA FOTOPERIODA
Osvetljenje za duži dan - Dugačak dan je potreban da bi se obezbedio vegetativni rast. Dovoljno dugih dana treba biti obezbeđeno za odgovarajući razvoj. Zamračivanje za kratak dan - Kratak dan je potreban za iniciranje cvetanja. Može se obezbediti zamračenjem biljaka neprovidnom crnom folijom 4-6 mm najmanje 12- 13 sati dnevno (od 19 do 08 časova) dok se pupoljak ne formira (3 - 4 nedelje)


Nakon sadnje hrizanteme traže 3 – 6 nedelja dugog dana, da bi formirali stabljiku dovoljne dužine. Početak zatamljivanja (kratki dani) zavisi od opšteg stanja biljaka, godišnjeg doba kao i vrste koja se gaji. Za pravilno formiranje cvetnih pupoljaka naročito je važna noćna temperatura od 1600C, nedelju dana pre i tri nedelje nakon zamračivanja. Ako u tom periodu temperatura nije adekvatna cvetanje će biti odloženo a kvalitet cveta smanjen. Za zatamljivanje obavezno treba koristiti materijal koji biljke drži u potpunoj izolaciji koji nije probušen i koji dobro zatvara. Zatamljivanje se vrši od 6 popodne do 8 sati ujutro tj. 13 sati tame. Za period izuzetno visokih letnjih temperatura period se sat vremena pomera za kasnije (od 19 – 9 pre podne ). Zatamljivanje prekidamo kada su pupoljci formirani.




INSEKTI
Obicno nisu problem. Javljaju se štetočine koje se inace sreću u plasteničko-stakleničkoj proizvodnji ukoliko se hrizantema gaji u plasteniku ili stakleniku, kao što su trips, lisne vaši, bela mušica i dr. Preventivno tretiranje insekticidima treba sprovesti da bi se sprečio eventualni razvoj insekata.

BOLESTI
Najcešća oboljenja su truljenje korena uzrokovano Pythium-om i Rhizoctonia-om te bakterijska oboljenja lista uzrokovana Alternaria-om , Botrytis-om i Septoriaom. U kontaminiranim podlogama ili baštenskoj zemlji može se razviti i Fusarium. Simptomi su žutilo lišća sa jedne strane biljke i uvenuće pojedinih grana. Razne infekcije mogu dovesti do propadanja biljaka. Najbolja preventiva protiv truljenja korena je upotreba poroznih supstrata koji dobro odvode višak vode. Preventiva za Fusarium je upotreba visokokvalitetnih, zdravih reznica i sterilnih supstrata bez patogena. Preventivno tretiranje pesticidima je veoma značajno i treba ga primenjivati.



Virusne bolesti hrizanteme
Hrizantema se razmnožava se reznicama, pa je zato stalno ugrožena prenošenjem virusnih zaraza. Na hrizantemi je opisan veliki broj virusa (oko 10), od kojih je većina na njoj prvi put i otkrivena. Smatra se da su u Evropi najvažniji virusi hrizanteme: B-virus hrizanteme. virus besemenosti paradajza na hrizantemi i viroid kržljavosti hrizanteme.
Hrizantema spada u grupu cvetnih biljaka na kojima virusi znatno smanjuju prinos i kvalitet cvetova. Zato se u savremenoj proizvodnji preduzimaju mere za zaštitu biljaka od virusnih zaraza. Osnovna mera se sastoji u korišćenju bezvirusnih matičnih biljaka za proizvodnju reznica. Zdrave biljke se mogu proizvesti primenom termoterapije i gajenjem vršnog meristema uz odgovarajuće higijenske mere i suzbijanje vektora virusa.



B-virus hrizanteme (Chrysanthemum virus B)
Virusne čestice su izduženog oblika, veličine 685 X 12 nm. Poseduje dobru imunogenu aktivnost serološki je udaljeno srodan sa nekim virusima iz grupe latentnog virusa karanfila - Carlavirus.
Spada u grupu opšterasprostranjenih virusa. Kod nas, prema dosadašnjim podacima, nije identifikovan, ali je, svakako, prisutan. Prirodni domaćini virusa su Chrysanthemum indicum i hibridi hrizanteme; manji broj eksperimentalnih domaćina su desetak vrsta iz 5 dikotiledonih biljnih porodica. Test-biljaka je Petunia hybrida (lokalne pege, ponekad latentna sistemična zaraza). Simptomi zavise od kuitivara i, po pravilu, slabo su izraženi. Na lišću zaraženih biljaka nastaju mozaične pege i hlorotične prstenaste pege, praćene nekrozom tkiva. Cvetovi su sitni, a boja cvetnih listića izmenjena. U mešovitim zarazama simptomi zaraze su jače izraženi.
Virus se održava i prenosi reznicama koje potiču iz zaraženih biljaka. Zato su mnogi kuitivari hrizanteme u potpunosti zaraženi i često bez spoljnih vidljivih simptoma. U prirodi virus se prenosi biljnim vašima (Myzus persicae, Macrosiphum euphorbiae i dr.) na neperzistentan nacin. Prenosi se, takode, sokom zaraženih biljaka.
Osnovne mere u zaštiti biljaka su zdrave reznice za raznmožavanje, izbegavanje širenja virusa dodirom prilikom gajenja i suzbijanje vaši kao vektora.

Virus besemenosti paradajza na hrizantemi (Tomato aspermy virus on chrysanthemum)
Ovaj virus spada u grupu opšterasprostranjenih virusa hrizanteme. Njegovi domaćini su Chrysanthemum indicum i hibridi hrizanteme. Na lišću virus izaziva blagi mozaik i difuzne hlorotične prstenove. Simptomi su najjače izraženi za vreme porasta lišća, a kasnije mogu biti skriveni (maskirani). Cvetni listići su izobličeni, kovrdžavi, nejednake dužine i sa prošaranom bojom. Zbog ovakvih promena cvetovi gube prodajnu vrednost. Virus se prenosi dodirom (sokom zaraženih biljaka) i biljnim vašima. Mere preporučene za zaštitu hrizanteme od drugih virusa istovremeno su korisne i protiv zaraza ovim virusom.

Viroid kržjavosti hrizanteme (Chrysanthemum stunt viroid)
Kržljavost hrizanteme koju izaziva ovaj viroid (virus bez proteinskog omotača) jedno je od opšterasprostranjenih oboljenja hrizanteme. Prirodni domaćini viroida su Chrysanthemum indicum, hibridi hrizanteme i Chrysanthemum morifolium. Eksperimentalni domaćini su većinom iz roda Chrysanthemum, ali mogu biti i iz nekih drugih rodova. Viroid izaziva jaku kržljavost biljaka, usitnjenost lišća, skraćenost međukolenaca duž stabla. Koren zaraženih biljaka je nerazvijen, a cvetovi sitniji.



Viroid se prenosi sokom zaraženih biljaka; pri sečenju nožem može se lako preneti iz obolelih na zdrave reznice. Izbegavanje širenja zaraza na ovaj način je osnovna mera u zaštiti hrizantema.
Od drugih virusa hrizanteme valja pomenuti sledeće: virus rozetavosti hrizanteme (skraćenost medukolenaca i rozetavost biljaka), virus šarenila nerava hrizanteme (prosvetljavanje nerava hrizanteme), D-virus hrizanteme (kržljavost cvetnih listića), E-virus hrizanteme (kržljavost i zatvorenost cvetnih listića), latentni virus hrizanteme (zaražene biljke bez simptoma), virus prstenaste pegavosti hrizanteme (prstenaste pege na 1išću) i virus bronzavosti paradajza na hrizantemi (bronzavost lišća hrizanteme). Opšte preventivne mere preporučene protivu prethodnih virusa hrizanteme od opšteg su značaja za zaštitu biljaka i od ovih virusa.

KONTROLA KOROVA
Korov može biti odstranjen ručno, upotrebom malc folija kao i upotrebom herbicida.

PREPORUKE
1. Uvek zalijte tek zasađenu biljku sa prihranom 200 - 300 ppm N odmah nakon sadnje. Biljka će se mnogo brže razvijati.
2. Ne izlagati stresu biljku tokom prvih 4 - 5 nedelja rasta. Održavati biljke vlažnim dobro nađubrenim i propisno razmaknutim.To je naročito važno u prvih 10 dana.
3.Ukoliko pincirate odstranite najmanje 1,5 cm novoizraslog dela. Ovo pomaže i da se minimizira prerani razvoj pupoljaka. Veoma često se samo 5 - 7 listova ostavi na biljci nakon prvog pinciranja. Ožiljene reznice su obično spremne za prvo pinciranje 10 - 14 dana nakon sadnje.
4. Upotreba zdravih , jakih reznica je od ključnog značaja. Ne koristiti reznice iz sumljivih izvora. Cena kvalitetnih reznica je pristupačna te ne treba rizikovati upotrebom sumljivih ili iz sopstvene proizvodnje jer može doći do razvoja ozbiljnih bolesti koje vam mogu uništiti celokupnu proizvodnju.

Afelandra

Afelandra raste u divljem stanju u Meksiku, Kolumbu i Brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je Aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izraženim žutim žilama na tamno-zelenim listovima, čija se osovina završava divnim žutim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka održala u sobi mora se pažljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vlažnog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°C. Iako je za Afelandru vrlo važna svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vlažan vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vlažnim sunđerom brisati listove. Za vreme cvetanja mora se zalivati obilno, ali uvek samo mekom vodom u kojoj nema ni malo kreča (najbolje kišnicom). U vreme vegetacije i cvetanja treba je svakih 15 dana prihranjivati. Kad afelandra precveta, cvetnu stabljiku treba odseći i pustiti biljku da se 5 do 6 nedelja odmara. Za vreme mirovanja može se smestiti u nešto hladniju prostoriju (od 14 do 15° C), umereno zalivati - tek toliko da se grumen zemlje sasvim ne osuši. Posle održanog mirovanja mlade grančice treba prekratiti na tri lista i presaditi u malo veću saksiju. Na dno saksije treba postaviti dosta crepčića od starih razlupanih saksija radi dobre drenaže. Tako presađenu biljku treba smestiti na dobro osvetljeno i toplo mesto i obilno je zalivati. Posle 4 do 5 nedelja, kad biljka dobro ožili, može se otpočeti prihranjivanje. Prihranjivanje treba oprezno sprovoditi jer iskustvo je pokazalo da od prejakog prihranjivanja lišće afelandre manje ili više nabubri, a time dosta gubi na lepoti. Nega i održavanje afelendre je dosta složeno i nije za početnike.

Cimet

Cimet je kora sa grane cimetovca, žbunastog zimzelenog drveta iz porodice lovora. U divljini naraste do 7 metara, a kultivisani žbunovi nisu viši od 3 metra. Kora i lišće su aromatični. Listovi su ovalni sa izraženim žilama. Plodovi su purpurne bobice. Poreklom je iz Šri Lanke, Mijanmara i Indije. Gaji se i u Kini, Indoneziji i Južnoj Americi. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom.

Cimet je jedan od najstarijih začina. U kineskoj botanici iz 2880 godine pre nove ere pominje se KWA, a tako se u Kini cimet naziva i danas. U starom Egiptu cimet su koristili pri vradžbinama, a njime su aromatizovali i pića. Bio je skuplji od zlata. U srednjem veku bio je veoma popularan. Krstaši su ga voleli. Cimet je jedan od najaromatičnijih začina. Miris mu je sladak, a ukus topao i pomalo opor. Često se koristi u kulinarstvu. Cimetom se začinjavaju slatka jela i pića. Kuvano vino se aromatizuje cimetom i karanfilićem. Cimetom se takođe začinjavaju mnogi gorki i aromatični likeri.



Meksiko je najveći uvoznik cimeta iz Šri Lanke: tamo ga piju u crnoj kafi i čokoladi, a prave i čaj od cimeta. U medicini služi kao stomahik, tonik i korigens. Od otpadaka se proizvodi eterično ulje. Glavna komponenta je cimetni aldehid. Aldehid može da se sintetizuje.

Kim

Kim (kimelj, kumen, kumin) je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Listovi su dvostruko rasperjani sa mnogo sitnih pršljenastih listića. Cvetići su beli i ružičasti. U štitastoj cvasti javljaju se sredinom leta. Plodovi su nepucavci. Raspadaju se na dva dela kada su zreli. Plodove često nazivaju semenkama, što je pogrešno. Stabljika je četvorougaona i razgranata. Naraste od 30 do 100 cm.

Potiče iz srednje Evrope i Azije, a gaji se u Holandiji, Nemačkoj, istočnoevropskim zemljama i Egiptu. Malo-pomalo nestaje sa naših livada jer se trava kosi pre nego što kim dozri, u drugoj godini. Kim je najstariji začin u srednjoj Evropi. Pronađen je u ostacima hrane iz kamenog doba i u egipatskim grobnicama. Nalazi se i u nekim prevodima Biblije, ali zapravo, zbog greške u prevodu: naime, u Bibliji se pominje kim, a trebalo bi da piše kumin.

U Šekspirovom "Henriku četvrtom" Falstafu je ponuđena "jabuka i jelo sa kimom". Tako drevna biljka morala je imati i magične kvalitete. Karlo Veliki naredio je da se na carskim imanjima seje kim. Kim je štitio od veštica, smatralo se da aromatični miris kima ne vole zli duhovi. Verovalo se da može da spreči rastanke, pa se stavljao u ljubavne napitke. Za začin se upotrebljava plod.



Plodovi se beru pre nego što postanu sasvim zreli, jer je tada količina isparljivih ulja najveća. Najbolji kim dolazi iz Holandije. Miris je snažan i poseban. Ukus je izrazit sa elementima ljutog i oporog. Često se koristi u kulinarstvu. Iz plodova se dobija eterično ulje (oleum carvi), koje se upotrebljava u industriji likera i parfema.

Lovor

Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.

Istorijat:

Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.



Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.

Majcina dusica

Majčina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. nežni ljubičasti cvetovi otvaraju se u maju. T.x citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vlažan kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedinačno posaditi u saksiju od 8 cm. u kojoj se nalazi bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Drži se na sunčanoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se počinje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen.

Vanila

Vanila je biljna vrsta iz porodice kaćuna ili orhideja. Osetljiva je tropska penjačica. Naraste uvis 9 – 15 metara. Dugi, žilavi, mesnati, jajoliki listovi rastu na čvrstim stabljikama. Žuti ili narandžasti cvetovi pojavljuju se tri godine nakon sadnje. Iz njih se razvijaju mirisni tobolci (mahune, štapići). Dugi oko 20 cm. Biljka potiče iz Meksika, odakle se proširila po tropskim područjima. Uzgaja se u posebno zasađenim šumama, gde se veštački oprašuje.



Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su Xocolaatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16 veku.

Tobolci se beru nezreli, zeleni. Sušenjem i fermentacijom postaju tamno braon i prijatno mirisavi. Uz šafran i karamom vanila je najskuplji začin. Miris je prijatan i snažan, a ukus nežan, raskošan i slatkast. Duži tobolci imaju deblju opnu pa se više cene. Najbolja vanila dolazi iz meksika i madakaskara. U kulinarstvu se uz ceo tobolac koristi i mlevena vanila, kao i prirodni alkoholni ekstrakt vanile.

Vanila je najvažniji začin slatkih jela: kolača, kremova, biskvita, keksa, pudinga, kompota, slatkiša, čokolade i naravno sladoleda. Vanilom se aromatizuju punč, vruća čokolada , mlečni napici, kuvano vino, sangrija, i čokoladni likeri. Vanila sadrži eterično ulje vanilin. Upotrebljava se i u proizvodnji kozmetičkih preparata.

Presadjivanje biljaka

Biljku treba presaditi onda kada se utvrdi da joj je saksija postala pretesna, ili kada je hranjiva vrednost zemlje smanjena u tolikoj meri da se ne može drugačije popraviti, već samo presađivanjem-dodavanjem sveže plodne zemlje. To se može najlakše ustanoviti kada se biljka zajedno sa grumenom zemlje izvadi iz saksije. Ako se ustanovi da su žile potpuno obrasle zemlju, tako da sadržinu saksije sačinjava samo splet žila sa nešto malo zemlje na površini, znači da takvu biljku treba svakako presaditi u veći sud. Biljke koje ranije s proleća kreću treba presaditi ranije nego one koje kreću kasnije.

Najbolje vreme za presađivanje cveća je odmah posle precvetavanja ili pre nego što počnu da izbijaju novi izdanci. Cvetajuće biljke ne presađuju se za vreme cvetanja, jer nijedna biljka ne voli da se tada u nju dira.

Na svim biljkama zapaža se svake godine najživlji period vegetacije (rastenja), posle kojeg dolazi period sasvim slabog rastenja ili opšteg mirovanja. Vegetacija cveća u sobi počinje rano u proleće, pa se radi toga najčešće u to doba i presađuje. Biljke kod kojih nekada ne dolazi do potpunog mirovanja vegetacije (na primer palme) mogu se presađivati u svako doba godine, sem u doba cvetanja.

Neke biljke (minđušice, tradeskancije, asparagus sprenger i druge) vole često presađivanje tokom cele godine, pa tada bujnije i lepše rastu, dok azaleja, kamelije i orhideje ne vole često presađivanje.

Kala, limun, palme presađuju se samo onda kada im je mala saksija pa im je potrebna veća.

Pri presađivanju treba paziti da biljka bude tačno u sredini saksije i da se ne stavlja suviše duboko ni suviše plitko.

Biljke sa gomoljicom ili lukovicom sade se pliće ili dublje u zemlju, zavisno od toga da li biljka razvija žilice ispod ili iznad gomoljice odnosno lukovice. Plitko se sade amarilisi, begonije, ciklame, lale, zumbuli i dr.

Posle presađivanja biljka se uvek dobro zalije, najbolje finom prskalicom, tako da voda procuri kroz rupicu na dnu saksije. Zatim se smesti na svetlo, po mogućstvu na toplo mesto, zaštićeno od jakog sunca i promaje. Presađenu biljku treba češće orositi prskalicom. Ovakvu biljku zalivati u prvo vreme oprezno, dok se po njenom izgledu ne zaključi da je stvorila nove žilice i da je počela normalno da raste.

Hrizantema

U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.



Položaj: Godi joj položaj na sunčanom mestu; prilikom izbora staništa moramo uzeti u obzir da će prilikom cvetanja , u jesen, već biti više senke, znači mesto treba da je osunčano i u septembru i oktobru.

Zalivanje: Zahteva redovno ali ne i preobilno zalivanje.

Period cvetanja: septembar, oktobar.

Dalija

Ime Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 - 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u Botaničkoj bašti u Madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske Botničke bašte prozvao ju je Dalija u čast Dr. Andreasa Dahla.



Pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na Dahlija Varijabilis. Međutim, 1803 godine K. L. Weiidenow direktor Botaničke bašte u Berlinu dao je, po botaničaru Dr. J. G. Georgiju, nov naziv: Georgina.

Kod nas se još uvek održao narodni naziv georgina. Počev od 19. veka naglo se proširuje proizvodnja. Proizvedeno je više hiljada sorti. A sada se svake godine patentira na desetine noviteta.

Dalije se sade krajem aprila ili početkom maja. Sa sadnjom ne treba žuriti, jer su izbojci veoma osetljivi na hladnoću. Zahtevi dalija u pogledu strukture i plodnosti nisu velike. Najbolja su neutralna zemljišta. Voli sunčane položaje.

Carska kruna

U nazivu roda nalazi se latinska reč fritillus = držač, čaša za kockanje, što se odnosi na sličnost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj Aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj Evropi kao i u zapadnim regionima Severne Amerike. Kod nas je poznata samo vrsta Fritillaria imperialis.



Fritillaria imperialis ima lukovice veličine pesnice, beložućkaste boje, delimično prekrivene ljuspama. Na vrhu je nešto spljoštena i sa jasno vidljivim udubljenjima u središnjem delu, što potiče od ostataka prošlogodišnjeg izbojka lukovice. Izbojak je snažan, dostiže i do 100 cm visine. Listovi su u donjem delu izduženo zelene boje i sjajni. Vrh izbojka završava se u jednom vencu gusto nabijenih listova. Iz pazuha listova razvijaju se 6-8 krupnih zvonastih cvetova nadole okrenutih, žute do narandžaste boje.

Vreme cvetanja je: mart, april. U osnovama cvetnih latica nalaze se crno tačkaste kao biser nanizane medne žlezde. Plod je čaura sa krilcima. Ova ukrasna biljka se veoma rado gaji. Naročito je često viđamo po seoskim baštama, gde se zbog veoma skromnih zahteva u pogledu nege i održavanja sama obnavlja desetak i više godina, cvetajući iz godine u godinu.

Ukoliko se odlučimo za sadnju, lukovice se sade na sunčanim mestima i lako rastresitoj zemlji. Važna je dubina sadnje koja po pravilu, treba da bude između 20-30 cm. Vreme sadnje je jula-avgusta meseca, tj. čim biljka po precvetavanju završi sa vegetacijom.

Ovako rana sadnja pogodna je iz dva razloga:
1) lukovice nemaju čvrstu zaštitnu ljusku te bi kod dužeg skladištenja svakako došlo do propadanja lukovica.

2) lukovice počinju da teraju nove žile već jula-avgusta meseca, što znači da bi ožiljavanje i ukorenjivanje kod jedne kasnije sadnje bilo nedovoljno, a kao posledica toga izostalo bi cvetanje naredne godine.

Jednom zasađene lukovice mogu, uz minimalnu negu, da ostanu na istom mestu 3-5 godina. Za to vreme one će se razviti i razmnožiti. Kod presađivanja takvih lukovica treba prethodno odvojiti podmladak, zatim ih ponovo posaditi obavezno na novo mesto.

Pogodna mesta za sadnju Carske krune su duž staze ili ulične strane ograde, zatim se mogu saditi kao soliteri u travnjaku, ispred grupa ukrasnog šiblja ili drugog bilja koje cveta u proleće. Mora se obratiti pažnja da se uvek posadi najmanje 5 do 10 lukovica, jer se sa manjim grupama ne postižu očekivani efekti.

Razmnožava se deljenjem lukovica ili setvom semena. Kako se cvetovi zbog visećeg položaja teško oprašuju, da bi se došlo do semena, potrebno je izvršiti veštačko oprašivanje. Seme se seje odmah posle sazrevanja. Da bi nam biljka iz semena procvetala, potrebno je 4-5 godina nege.

Amarilis japanski

Niska lukovičasta trajnica visoka svega 30-40 cm, koja cveta na kraju leta. Zahvaljujući cvetu neobičnog oblika, naziva se i paučinastim amarilisom - na vrhu korenovog stabla pojavljuje se više crvenih talasastih, uskih pricvetnih listova iz čijeg korena štrče prašnici. Izuzetno uske latice skupljene u vazdušasti cvet ovu biljku čine privlačnom i zanimljivom na prvi pogled. Ovaj amarilis predstavlja poseban ukras u kamenitim baštama, ali ga danas retko nalazimo u našim vrtovima.

Položaj: Dobro se oseća na suncu, makar ono bilo prejako.

Zalivanje: U vreme cvetanja japanski amarilis zahteva redovno i obilno zalivanje.

Tlo: malo čvršće, hranjivo zemljište najviše odgovara ovoj biljci.

Temperatura: Voli toplotu i zaštićeno mesto.

Period cvetanja: avgust, septembar.

Oleander

To je suptropska biljka kojoj je potrebno mnogo sunca pa se često vidi kao samonikla biljka duž mediteranskih obala. Nalazi se i u suptropskoj Aziji i u Japanu. Ime je staro-grčko, kojim se koristio Dioscorides, ali poznatiji je pod imenom vrste Oleander. Pripada porodici Apocynaceae, a donešen je u Evropu 1956 godine. Oleandri su prelepe biljke, sa cvetovima u nežnim bojama: beloj, ružičastoj, purpurnoj i narandžastoj. Neke forme imaju jednostruke a neke dvostruke cvetove. Vrboliko lišće može biti sasvim zeleno ili lepo prošarano. Listovi su dugački i uski, pršljenasto nanizani duž stabljike, međutim, biljka je vrlo otrovna i ako se lišće jede, može prouzrokovati smrt životinja i ljudi. I cvetovi su otrovni. Ipak, oleandar je omiljen jer nema mnogo sobnih biljaka koje traže samo svetlo, toplo i prozračno mesto. Biljke se kupuju u fazi cvetanja od maja pa nadalje. Tada se može izabrati željena boja. Kao i muškatle, takođe mediteranske biljke, oleandri se leti mogu posaditi vani. U umerenim područjima bez mrazova mogu biti stalno posađeni napolju i uza zid okrenuti jugu. Zimi ako temperatura previše padne zaštitite ih plastičnom folijom.

KARAKTERISTIKE: Veličina: izraste u veliki grm visok 2 - 5 metara, u obimu do 6 metara. Međutim u saksiji obično naraste do 46 cm. Rast: raste prilično brzo 25 - 30 cm godišnje. Doba cvetanja: celog leta. Da bi se cvetovi otvorili potrebo im je mnogo svetla i topline, pa se pupoljci koji se otvaraju u jesen često ne otvaraju ako im nije toplo. Miris: biljka bez mirisa. Svetlo: važno je uvek mnogo svetla. Leti će uspevati napolju ali i zimi zahteva svetlo mesto. Staklenik je povoljniji nego dan, jer uživa u intezivnom sunčanom svetlu. Temperatura: ne voli previše topline. Ne pogoduju mu temperature iznad 16°C ako prozračivanje nije idealno. Zimi je sve u redu dok temeratura ne padne ispod 5°C. Ne odgovara im centralno grejanje. Voda: često zalivajte. Leti gotovo svakodnevno, zimi zalivajte jedanput u 10 dana, najbolje kišnicom. Najvažnije je da voda bude topla, jer se može dogoditi da se cvetovi ne otvore. Prehranjivanje: leti dok raste, dodajte vodi tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: godi im prskanje jedanput mesečno, ali ono nije bitno. Vazduh: potrebno im je mnogo čistog vazduha i provetravanje. Presađivanje: pogoduju im velike saksije ali ne presađujte prečesto, najviše jedanput u 2 - 3 godine i to u martu. Obrezivanje: dobro ih obrežite nakon cvetanja da zadrže lep grmolik oblik. Izbojte ispod cvetnih pupoljaka takožđe se trebaju odstraniti da bi pupoljci bolje cvetali. Razmnožavanje: reznicama vrhova stabljika koje se uzimaju u proleće. Mogu se zakaoreniti u zemlji ili toploj vodi. Rastu brže u toplom , a uzmu li se u rano proleće cvetaće iste godine. Reznice se mogu zakoreniti i u julu i avgustu. Zakorenite ih pri 16 - 18°C. Seme se može posejati u maju pri 18 - 21°C. Životni vek: vrlo je dug ako biljku zalivate, prehranjujete i zimi zaštitite od mraza. Biljke pratilice: raste zasebno, a godi joj strujanje vazduha. Laka/teška: jednostavno se uzgaja u osunčanim prostorijama ili unutrašnjim vrtovima. Pri centralnom grejanju u uz slabo svetlo ne cveta.

Jabukovo sirce

JABUKOVO SIRCE je izvanredan lek kome uvazeni strucnjaci pripisuju cudotvornu moc i smatraju da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, a evo i nekoliko recepata koji su se pokazali
veoma uspesni u lecenju pojedinih smetnji i bolesti.

Kako se pravi jabukovo sirce
Potrebno je: neprskane jabuke (najbolje su divlje, samonikle, ali mogu da posluže i gajene), šecer. Jabuke dobro oprati, odstraniti peteljke, a zatim ih zajedno sa semenom usitniti i samleti na mašini za meso. Zajedno sa sokom koji puste staviti u veci lonac ili kacicu. Ako nema dovoljno soka, može se na deset kilograma jabuka dodati cetvrt litra prokuvane i ohladene vode. Zatim dodati na ovu kolicinu i sto grama šecera, sve dobro izmešati, sud prekriti cistom, višestruko ispresavijanom gazom i ostaviti na toplom mestu ili na suncu. Povremeno pregledati i promešati. Posuda se povezuje višeslojnom gazom i ostavlja i ostavlja na mestu gde temperatura ne pada ispod 18 stepeni Celzijusovih i ne prelazi 25 stepeni. Fermentacija traje oko 25 do 30 dana; na suncu nešto krace.Posle završenog procesa sirce se pažljivo procedi i razliva u ciste boce. Boja treba da mu je svetlo žuta i bez taloga. Kada se zapazi da je fermentacija gotova i da je sirce dovoljno kiselo, sve procediti najpre kroz redje, a zatim i kroz gušce sito ili cediljku, a na kraju i kroz višeslojnu gazu, da bi se dobila bistra tecnost. Sirce sipati u boce, hermeticki zatvoriti i cuvati na hladnom i mracnom mestu. Ukoliko se posle izvesnog vremena sirce usred zrenja zamuti, ili se pojavi talog, treba ga još jednom procediti kroz višeslojnu gazu i ponovo sipati u ciste boce.Cuva se na hladnom i tamnom mestu, a rok upotrebe mu je prakticno neogranicen.

Ustanovljena je optimalna doza jabukovog sirceta koju treba uzeti u toku jednog dana. To je rastvor od 2 kašike sirceta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda. Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporucuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazao u povecanju plodnosti - kao kod ljudi tako i kod životinja, i u lecenju nocnog mokrenja kod dece. Dokazano je i da jabukovo sirce snižava povišeni krvni pritisak i da je odlican saveznik u ocuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporucuje se spoljna upotreba razblaženog sirceta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osecanja svežine koje dugo traje, ovakve "kisele kupke" daju koži mekocu, vlažnost i zdravo rumenilo.

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirce se takode primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirceta, prelaskom na zdraviju ishranu i cišcenjem organizma, postižu se dobri rezultati.

Na isti nacin, jabukovo sirce olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osecaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sircetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a vrlo je preporucljivo poneti na put (pogotovu leti) bocicu sirceta da bi se sprecile nelagodnosti u probavi koje se obicno vezuju za promenu vode i hrane.

U ishrani sportista, ali i intelektualaca, jabukovo sirce i njegova kombinacija sa medom trebalo bi da zauzmu važno mesto. Ovo sirce je prebogato kalijumom, a on utice na rad mišica i nerava, a ucestvuje i u biohemijskim procesima na celijskom nivou.

Ako ste sa svojim lekarom iskljucili druge uzroke, a osecate slabost, pospanost, grcenje i bolove u mišicima, verovatno vam samo nedostaje kalijum; kura sa jabukovim sircetom dace ubrzo odlicne rezultate.


PROTIV HRONICNOG UMORA
Pomesati tri kasicice jabukovog sirceta sa soljom meda, sipati u teglu i uzimati svako vece pred spavanje po dve kasicice ove mesavine.
Drugi nacin je kasicicu sirceta sipati u casu vode i piti za vreme
rucka.

PROTIV GLAVOBOLJE
Popiti casu vode u kojoj su razmucene dve kasike meda i dve kasike jabukovog sirceta.

PROTIV OPEKOTINA
Na opekotinu naneti jabukovo sirce nekoliko puta. To ce spreciti pojavu plika i ublaziti bol.

ZA SNIZAVANJE KRVNOG PRITISKA
Tri puta dnevno piti casu vode sa dve kasicice jabukovog sirceta.

ZA ISPIRANJE GRLA
U casu vode sipati kasicicu sirceta i ispirati grlo na svaka dva sata.

PROTIV BOLOVA U SINUSIMA
Na svaki sat, sedam puta popiti casu vode u kojoj je razmucena kasicica jabukovog sirceta

PROTIV REUMATICNIH BOLOVA U ZGLOBOVIMA
Bolna mesta u toku noci obloziti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sircetom a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti casu vode u kojoj je razmuceno deset kasicica jabukovog sirceta.

PROTIV EKCEMA
Obolela mesta mazati jabukovim sircetom cetiri puta dnevno i tri puta u toku noci. Ubrzo ce ekcem i svrab nestati.

ZA MRSAVLJENJE
Svako jutro na prazan zeludac piti casu vode sa jednom do dve kasicice sirceta ili uz svaki obrok popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirce utice na sagorevanje suvisnog masnog tkiva.

PROTIV PROSIRENIH VENA
Svakog jutra i veceri istrljati cistim jabukovim sircetom kozu preko prosirenih vena i dva puta dnevno popiti casu vode sa dve kasicice sirceta. Ova terapija traje mesec dana.

PROTIV MITISERA
Jedan deo jabukovog sirceta izmesati sa osam delova vode i tom tecnoscu tri puta dnevno prskati lice.

Kesten

Ovi poznati jesenski plodovi konzumirali su se još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. Poznato je da su pečeni kesteni prodavani na ulicama Rima još u 16 veku, pa se njihov opojni miris već tada širio ulicama grada, baš kao i danas. Za razliku od drugih orašastih plodova, kesteni imaju niži udeo masti i visoki udeo skroba (od ovih je plodova moguće napraviti i brašno) te jedini sadrže vitamin C, a predstavljaju i odličan izvor vitamina B6. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču i odličan su izvor elemenata u tragovima. Kesteni su takođe i dobar izvor kalijuma i folne kiseline i prehrambenih vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje probavnog sistema. Relativno velika energetska vrednost koju duguju visokom udelu skroba čini kestene odličnim izborom za sportiste, osobe izložene telesnim naporima te decu. S obzirom da obiluju kalijumom, a istovremeno su siromašni natrijumom, kesteni se savršeno uklapaju u ishranu osoba sa kardiovaskularnim i bubrežnim bolestima. Takođe, prehrambena vlakna sadržana u njima mogu biti od pomoći svim osobama sa neredovnom stolicom.

Kikiriki

Danas se mnogi naučni slažu kako je kikiriki od orašastih plodova najzaslužniji za dobro zdravlje. Naime, 10-godišnje istraživanje na Harvard School of Public Health u Bostonu pokazalo je da ako žena, na primer, u sedmici pojede 200 g mešanih oraha, smanjuje rizik od srčanih bolesti za 35%, a ako umesto oraha pojede kikiriki, rizik smanjuje za dvostruko . Ima stručnjaka koji pišu o kikirikiju kao dijetetskoj namirnici, ne zato što je siromašan kalorijama (jer on to nije) već stoga jer, naročito u obliku putera za mazanje, izaziva smanjivanje apetita, pa se tako i uprkos njegovoj velikoj kalorijskoj vrednosti, kilogrami gube. Objašnjenje ovog fenomena relativno je jednostavno: kikiriki je smesa proteina, biljnih masnoća i rastvorljivih vlakana u obliku hrskave strukture koja izvrsno "pokriva" glad. Istraživači sa Purdue univerziteta napravili su upoređivanje, pa su tako utvrdili da je pet puta duža "pokrivenost" osećaja gladi sa kikirikijem nego sa grickalicama na bazi pirinča. Postoje dokazi da se prženi kikiriki slabo upija, dakle dugo zadržava u želucu i tankom crevu, što bi mogao biti dodatni razlog za dugotrajno zasićenje. Kikiriki ponajprije ubrajamo u namirnice koje hrane mozak, jer pojačava memoriju i koncentraciju te sluh i pažnju. Prehrambene vrednosti kikirikija znaju cijeniti vegetarijanci, koji svakodnevno koriste njegove proizvode, osobe koje imaju značajnih zdravstvenih tegoba radi poremećaja nedostatka folne kiseline (jetra, tkiva, itd), te oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Kao i sve mahunarke tako i kikiriki deluje povoljno kod:
* Dijabetesa, jer ima sposobnost održavanja ravnoteže, to jest niske nivoa šećera u krvi
* Oslabljene muške potencije
* Pojačavanja lučenje mleka kod dojilja.
Kikiriki je ujedno blagi laksativ koji koristimo i kao antioksidant koji štiti srce od srčanog udara, karcinoma i moždanog udara, pomaže nam kod bolesti želuca (kod povišene želudačne kiseline), kod upalnih stanja, bolesti bubrega, krvi i krvnih sudova, i tegoba sa pražnjenjem creva i hemoroida.

Pelin

Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. Nema coveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznaju
u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen simbol gorcine i cemernosti.
Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod,
vekovima mucen, gonjen, ponižavan, koji je znao samo za
gorcinu života. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbeduje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grecke reci (Artemisia) lekovite.

Stanište: kao divlja raste na osuncanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.

Lekovito delovanje: pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-siruka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u
radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

Sermuš

Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

Kadulja-žalfija

Opis biljke: kadulja je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i cetverouglasta. Listovi su uski, elipticni, sitno naborani s dugackom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredani. . Veliki tamnoljubicasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i vencic imaju žlezdaste dlake. ,

Stanište: raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grancice

Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znaci spasonosna i lekovita, kadulja leci promuklost, cisti krv i jaca živce, grije želudac, otklanja vetrove, pomaže kod svake vrsti nahlade, katara i influence.
Žalfija deluje na cišcenje krvi i time oslobada organizam uzrocnika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporucuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluca kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Leci takode i obolele od reumatizma i, receno modernim recnikom, antibiotik je širokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator Izvrstan je lek za cišcenje jetre, za bolesti bubrega i protiv nocnog znojenja. Ako uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, ucinicete ih zdravijim i cvršcim.

Caj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišce kljucalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj caj u navedenim kolicinama 21 dan, izmedu menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u litru vode 10 minuta.

Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jaca rekonvalescente. U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majcina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tecnost za kupku.

Žuti noćurak

Opis biljke: Žuti nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.
U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.

Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.

Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja.

Hajdučka trava

pis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.


Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

Kamilica

pis biljke: kamilica je jednogodišnja biljka s razgranjenom stabljikom visine 20 do 50 cm. Listovi su dvostruko prstasto rascepljeni s uskim koncastim listi?ima. Cvetna stabljika je brazdasta i na vrhu šuplja. Cvetište je cunjasta oblika i iznutra šuplje. Cvet je posebno ugodnog mirisa.

Stanište: raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz putove.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi
Lekovito delovanje: kamilica je jedno od najboljih sredstava za žene i decu. Koristi se u lecenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije licnog živca, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl.
Korisna je kod svih oboljenja želuca i creva: grceva u želucu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želuca, nadutosti želuca, kod viška želucane kiseline. Korisna je u lecenju bubrega, jetre i žuci. Zatim za ispiranje i pripremanje obloga kod bolesti oka i raznih kožnih bolesti..

Gavez

is biljke: gavez ima socnu, grubo dlakavu stabljiku visine 20 do 100 cm. Višegodišnji koren gaveza raste vrlo duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i socan. Izvana je tamnosmedje do crnkaste boje, a iznutra bele do svetložute boje. Donji listovi su veliki s peteljkom, dugoljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmjenicno poredani i grubo dlakavi po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su prema dole u jednostrano povijenim cvatovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavobela do ružicaste ili ljubicaste . ,


Stanište: gavez raste po citavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, uz vode i na vlažnim livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov što se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Lekoviti delovi biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu. Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stocnu hranu. Višegodišnji gavez pušta korijen duboko u zemlju

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu

Lekovito delovanje: od svih domacih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju što najviše deluje u stvaranju novih celija - zbog cega se gavez koristi u lecenju rana, cak i zapuštenih gnojnih rana. Njme se lece sve vrsti ozleda: ispucanost, posekline, lom kostiju, izev krvi i sl. Za vanjsku upotrebu protiv gihta i kostobolje nema boljeg leka od svežeg nastruganoga gaveza sa kojim oblažemo mesta oboljela od gihta.

Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu gaveza. Ona takodje povoljno deluje protiv neuralgicnih bolova, posebno protiv nesnosnih bolova lica.
Buduci da gavez snažno deluje na centralni živcani sistem, valja ga uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri teškom gihtu ne smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lecenja upale živaca; gde god su na telu nastala bolna mesta, osetljiva na pritisak, to se odrazi na perifernim živcima, a tinktura je jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika je tinkture i da preporadja kožu.; ostarelu, naboranu, pogotovo sa borama oko ociju, što su nastale zbog razlicitih kozmetickih sredstava, posle duže upotrebe tinkture, koža ce se regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji sa gospinom travom kantarionovo ulje ili još bolje takodje tinktura od kantariona.

Koren gaveza delotvoran je u lecenju raznih poteškoca organa za varenje, protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega), srdobolje, bolesti bubrega i kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhialnog katara, upale pluca, krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr.

Caj protiv bronhijalne astme priprema se na sledeci nacin : 5 g korena gaveza kuvati pola sata u pola litre vode, ostavi da odstoji dvadeset minuta i zatim procedi. Pije se jedna šoljica ujutro natašte, zatim svakih pola sata dve velike kasikei pre spavanja opet jedna šoljica.

Caj protiv cira na zelucu i dvanaestercu priprema se na sledeci nacin: mešavina od 50 g gaveza, semena dunje, i lanenog semena (Semen lini) i po 20 g slatkog korena (Glycirrhiza glabra), i lista stolisnika, popari sa litrom kipuce vode, i nakon šest sati stajanja procedi. Pije se tokom dana umesto vode.

Ako treba podstaknuti znojenje ili mokrenje, priprema se caj od lišca i cveta gaveza. Jedna velika kasika lišca i cveta gaveza prelije se sa pola litre kipuce vode, poklopi i ostavi da stoji 15 minuta. procedi se i pije se dvaput dnevno; ujutro natašte i uvece pre spavanja, po 1 cašica. Ujedno, ovaj caj uklanja i grceve u trbuhu.

Napomena: svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenom ni limenom posudju !
Takodje, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplesnivi, jer je opasan!
Sok od svežeg korena zaustavlja krvarenja iz svežih rana.

Ako se koren gaveza kuva u mleku ili pivu dok se ne zgusne u kašu, dobija se sredstvo sa kojim se oblažu mesta preloma ruke ili noge; preko toga se stave dašcice i cvrsto se poveže. nakon 8 dana povoj se obnovi.
U slucaju da koža pobeli, na to mesto stavljati zgnjeceno lišce trpuca, a kasnije posuti prahom od zdrobljenog lišca kupine.

Manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tecno djubrivo u povrtlarstvu; bogat je kalijumom, pa je podesan za djubrenje korenastog povrca, narocito paradajza. Priprema : u pocetku cvatnje pokosi se gavez i cele biljke stavljaju u burad ili posude od plastike , ali ne sasvim do vrha.
Zatim se dolije voda dok biljke ne pokrije voda, posuda se pokrije i ostavi tako 3 nedelje. Kada masa provrije, tecnost se odlije i razredjenom vodom u promeru 1:10 upotrebljava za zalevanje povrca. Najbolje je ovu tecnost pomešati sa tecnim djubrivom od koprive, koje se spravlja na isti nacin, u promeru 1:1.
Zalevanje biljaka ovim tekucim prirodnim djubrivom ubrzava rast biljaka i jaca njihovu otpornost prema bolestima.

Dan i noć

Opis biljke: Dan i noc je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupcasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinacni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubicasti, žuti i beli). Cveta od proleca do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. ,

Stanište: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.

Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, ciji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugacki, žuti, belo žuckasti sa jacim ili slabijim ljubicastim prelivom.

Lekovito delovanje: . Za lecenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, obicnog i velikog kašlja, za jace izlucivanje mokrace i protiv upale mokracne bešike Spremaju se cajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna. macuhica se odavno drži lekovitom biljkom koja cisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlucivanje mokrace i znoja. Preporucuje se u lecenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrecenja krvnih žila, raznih krvnih bolesti, bolesti mokracnih organa, nocnog mokrenja, peska u mokraci, slabosti bubrega i živaca, iscrpljenosti, histerije i grceva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svrbeža kože i dr...

Nana

Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..
Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .

Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.

Lekovito delovanje: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv
lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protiv
teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav cajeva
za lecenje žuci. Nanino ulje ima slaba anesteticka svojstva
i prijatan miris koji osvežava, zbog cega se upotrebljava
i protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi
spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol,
naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga
hladi.nana se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost,
glavobolju, zujanje u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu,
slabost i nozno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lecenju raznih bolesti.

Bosiljak

Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu ,

Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.

Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva..

Bokvica

Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /
U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. ,

Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.


Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje: bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..
Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.
Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca.
Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom.
Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji.
Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.
Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.

Sok od svezeg lisca koje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja

Sok od bokvice:
200 grama lisca bokvice,,
100 g koprive ( Urtica dioica),
100 g maslacka ( Taraxacum officinale)
100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :
sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.

Ćuvarkuća

pis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom.
Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. ,

Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje
hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina.
Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista.

Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se u
lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece.
Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla.

Abutilon (Javor koji cveta)

Abutilon uspeva zimi pored prozora u sobi koja se zagreva do temperature 12°C, dok mu leti više odgovara otvoren i zaklonjen balkon ili terasa. S jeseni ga treba ranije uneti u sobu, jer ako ga uhvati hladnoća , zimi zaostaje u rastu i cvetanju. Pri pravilnoj nezi cveta neprekidno celo leto. Cvetovi su mu krupni, 5 do 6cm dugački, zvonoliki, beli, crveni, narandžasti, žuti, šareni. Cvetovi su poređani na dugačkim, tankim drškama. Lišće je krupno, srcasto, podeljeno na tri zupčaste kriške i može biti jednobojno, bledozeleno, belo ili žuto sa pegama.

Poreklom je iz Brazila. Razmnožava se reznicama u rano proleće. Da bi se odgajile što lepše i u širinu razvijene biljke, treba ih pincirati (skratiti vrške) nekoliko puta. Presađuje se u proleće u dobru klijališnu zemlju sa dodatkom rečnog peska. Leti, za vreme najživlje vegetacije, abutilon treba obilnije zalivati i svakih osam dana prihranjivati tečnim hranjivima i držati na sunčanom mestu. Prilikom presađivanja treba malo skratiti žilice, a staroj biljci i grane odrezati da bi se podmladila. Abutilon je u cvetu ili bez cveta uvek vrlo lepa ukrasna sobna biljka, naročito vrste sa belim ili žuto pegavim lišćem.